Od septembra će 70 gimnazija u Srbiji imati specijalizovana, informatička odeljenja. Učenici će tako uz tradicionalne gimnazijalske predmete učiti i programiranje. U planu je da svako odeljenje ima 20 učenika. U Ministarstu prosvete kažu da je to jedan od načina da vlada odgovori na potrebe tržišta rada na kojem trenutno fali 15.000 IT stručnjaka.
O tim odeljenjima učenicima u O.Š. “Kralj Petar” govorili su predstavnici Ministarstva prosvete, profesori informatike i predstavnici IT sektora iz Inicijative Digitalna Srbija
Učionice u gimnazijama su spremne, osmaci za N1 kažu – spremni su i oni – za nova znanja.
“Za početak pravljenje sajtova, možda grafički dizajn, a kasnije i samo kodiranje sajtova. Mislim, već znam deo toga, ali ne znam toliko dobro”, kaže učenik Marko Stamenković.
“Volela bih to da upišem zato što volim da se bavim informatikom i uopšte prirodnim naukama, a to mi deluje dobro i za karijeru dalju i uopšte dobra ideja. A posle toga može bilo šta drugo, a ipak se skupi neko znanje vezano za moderne nauke”, kaže učenica Teodora Vuković.
Za četiri gimnazijalske godine učenici će imati 934 časa informatike. Učiće o primeni računara, bazi podataka, savladaće i programiranje, objašnjava Saša Stojanović iz Ministarstva prosvete.
“Ono što Ministarstvo radi da taj kvalitet bude na zagarantovanom nivou jesu obuke nastanvika koji će držati nastavu iz predmeta vezanih za informacione tehnologije u specijalizovanim odeljenjima, i naravno pripremu odgovarajuće stručne literature koja će se koristiti u procesu nastave”, dodaje on.
Za IT sektor ovo je dobra vest. Kvalitetno obrazovanih IT radnika u Srbiji manjka, pa Nebojša Bjelotomić iz kompanije SAGA kaže da je važno da se učenici 21. veka što pre susretnu sa algoritamskim razmišljanjem.
“Dobra ideja ovih odeljenja je da u toku već srednjoškolskog obrazovanja privreda bude u kontaktu sa budućim kandidatima za posao, da ih pratimo i da negde računamo na njih kada završe fakultete da mogu da nam se pridruže, da mi znamo sa čim raspolažemo”, naveo je on.
Kandidati će polagati poseban prijemni: matematičke zadatke naprednog nivoa. Spisak gimnazija koje će imati IT odeljenja, datumi prijava i prijemnih ispita nalaze se na sajtu Ministarstva prosvete.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
1 komentara
Da li ovi koji su oformili ovoliki broj Specijalisticka INFORMATICKA odeljenja znaju da bar MALO porazmisle.
Progarmi za ova odeljkenja su veoma ozbiljni i to mogu predavati samo oni koji su mladji i to su ucili na fakultetu, a ne starci pred penzijom koji su ucili fotran VI ili slicno, Nema kuseva koji ce to covek preko 55 godina da savlada kvalitetno i time da barata (mozda za sebe ali da to drugome pokazuje je mnogo upitno)
A onaj ko to zna da radi ako je pametan radiu IT firmama za minimum 1000 evra, a oni koji vise zanju plata iam je i do 3000 evra. A u skoli ce imati 45.000 din ili ti 360 evra.
Ovde ljubav ne moze pobediti toliku razliku u novcu.
Ti koji znaju te predmete rade kod kuce , nisu ograniceni vremenom, rade kreativan posao i kada zavrse NAPREDUJU u nagardjivanju BONUS novcem.
Sta ga ceka u skoli?
Tutorstvo od strane direktora PEPSI sluzbe
Inkluzivnog nekog klinca koji smatra da se prema njemu rotira i Zemlja. Moze da ti sisa krv na slamcicu a ti nesmes popreko da ga pogledas.
Anbiciozne roditelje
Anbicioznog direktora koji ISPOSTAVI zahtev da svi ti ucenici moraju biti ODLICNI jer su “odabrani”
I istine radi STRUCNE PREDMETE iz INFORMATIKE ce predavati najnesposobniji i sa najmanje znanja iz informatike u tim SPECIJALIZOVANIM odeljenjima.
Ali i da su to NORMALNO – parvicno odabarni ucenici NE MOGU ih biti TOLIKO broj. U gradu kao sto je Kragujevac TESKO da se NAPAPIRCE 10-tak takvih ucenika. Znati video igrice i biti ucenik ovog odeljenja je velika razlika, kao izmedju konstruktora automobila i automehanicara. Da bi bio programer mora znati matematiku na nivou 4-tvorke mat. gimnazije i podosta znati KONBINATORIKE, a to je zahtevno.
Kada bi kod nas, kao sto rade u ZAPADNOM SVETU inkluzija bila samo do V-VI razreda OS a posle za njih ZANAT ili neka prilagodjena skola zavisno od tipa inkluzije, mogli bi i uozbiljiti obrazovanje. Mi ovakvim postupkom nastojimo da cela SRBIJA BUDE INKLUZIVNA. I VEOMA USPEVAMO U TOME.
Ako je Vlada inkluzivna ne mora i CELA SRBIJA biti takva. Ima sijaset primera koji ovo potvrdjuju da se u tome polao ali sigurno uspeva.