E-Estonija: jedna uspešna priča o elektronskoj upravi – I deo

Krajem devedesetih, Estonija se našla u neugodnoj situaciji. Dobila je nezavisnost od Sovjetskog Saveza u decembru 1991. godine i ono što je usledilo, nije odgovaralo u potpunosti snovima o boljem životu: nastupila je privatizacija i deindustrijalizacija Estonije, sa padom BDP-a i nekonkurentnošću roba na otvorenom tržištu. Ono što je za SSSR bio „Zapad“, za EU je bio „Istok“. Moralo se početi sa nečim novim. I inspiracija je došla od severnih suseda i „braće“ – od Finske. Estonija je počela da imitira Finsku i njen put od industrijski nerazvijene zemlje do zemlje koja ulaže u inovacije i visoke tehnologije. Finskoj je uspelo, Estonija je dobila pomoć i uložila svoje „sovjetsko“ znanje i prostestantski mentalitet, i rezultat nije izostao.

Uz pomoć Ivara Taloa (Ivar Tallo), osnivača i člana upravnog odbora Akademije za e-upravu, i Sima Sikuta (Siim Sikkut), savetnika za politiku ICT u Vladi Estonije, razvijen je koncept e-društva i pretvoren je u stvarnost. Koji su bili faktori uspeha Estonije, 15 godina ranije?

Pa, prema Talou, e-uprava ne treba mnogo stvari da bi radila: pismenost, struja i moderne telekomunikacije. I volja političara i zvaničnika da investiraju svoje vreme, takođe. A sve je počelo u pravo vreme i uz prave uslove. Ivar Talo nabraja pet glavnih razloga iza estonskog puta u e-društvo devedesetih.

1. Estonija je morala da uhvati zaostatak za zapadnim društvima i postojao je rašireni konsenzus među vodećim misliocima da se ovo može postići implementacijom novih komunikacionih i informacionih tehnologija. Ovo je opet pomoglo da se ustanovi održiva politička volja.
2. Estonija je još uvek bila siromašna zemlja koja nije mogla jednostavno da prebaci papirnu birokratiju onlajn. Morala se naći efikasnija solucija.
3. Promene se mnogo lakše mogu izvršiti u tranzicionom društvu koje je tek u procesu formiranja novih normi ponašanja (bihejvioralna teorija u psihologiji)
4. Estonija je mala zemlja sa tehnološki naprednim nordijskim zemljama kao susedima
5. Zdrave strateške odluke su donesene da se proces izvede u potpunosti. Recimo, bio je uveden „Tigrov skok“ da se angažuje i uključi društvo, a to nije samo uključilo škole već i banke, a takođe je kreiran i digitalni identitet kao i unificirani sloj razmene podataka zvani X-Road.

Nastavak priče o e-Estoniji čitajte sutra!