Srbija će od Nove godine dobiti Zeleni fond iz kog će se finansirati projekti iz zaštite životne sredine. Tako će nakon pet godina od gašenja Fonda za zaštitu životne sredine biti formiran novi, pod drugim imenom, ali i drugačijim načinom finansiranja. Za razliku od prethodnog, ovaj će biti budžetski i centralizovan, i najvećim delom će se finansirati od para zagađivača.
To je uslov EU za otvaranje poglavlja 27, ali i obaveza proistekla iz izmenjenog Zakona o zaštiti životne sredine.
Prema saznanjima Blica, sve organizacione pripreme za formiranje ovog fonda su pri kraju u Ministarstvu poljoprivrede, koje će imati ingerencije nad njegovim radom, a institucionalno uobličavanje biće završeno sa usvajanjem zakona o budžetu. Izvor iz Vlade tvrdi da će novi Zeleni fond biti pod striktnom ingerencijom države kako se ne bi ponovila iskustva iz vremena pre 2012. godine.
– Tada se zeleni novac u lokalnim samoupravama trošio na sve, a najmanje na projekte koji bi zaštitili životnu sredinu. Cilj je da se ubuduće nijedan dinar ne potroši za druge namene. Ono što je jasno to je da će novac u fond ubacivati zagađivači, koji će finansirati projekte iz zaštite životne sredine – objašnjava sagovornik.
Brisel je dao saglasnost na ovakav sistem.
– Zaštita životne sredine je jedno od najznačajnijih poglavlja u pregovorima sa EU i zato tim ministara poljoprivrede intenzivno radi na stvaranju tehničkih i kadrovskih uslova da Zeleni fond od Nove godine profunkcioniše. Pojedinosti o udelu zagađivača u finansiranju dogovaraju se sa Ministarstvom finansija, a razmatra se nekoliko modela. To nije dovoljno pa se računa i na međunarodne donacije, kao i kredite – kaže izvor Blica.
Ministar Branislav Nedimović navodi da je tačno da od Nove godine počinje da funkcioniše Zeleni fond.
– To je uslov i za otvaranje poglavlja 27. Znatan deo novca za rad obezbediće zagađivači – dodaje.
Fond za zaštitu životne sredine je osnovan 2009. godine, a ukinut je zbog zloupotreba, netransparentnog i lošeg poslovanja 2012. Tokom rada fonda nije realizovano više od 2.200 potpisanih ugovora i na taj način se stvorio dug od pet i po milijardi dinara.
Izvor: blic.rs
Foto: yayimages.com
