U svetu u kom su finansijske transakcije u velikoj meri elektronske, centralne banke istražuju ideju korišćenja virtuelnih valuta, iako hakerski napadi i promene cena u poslednje vreme dominiraju naslovima novina i internet portala.
“Digitalna valuta centralne banke bila bi poput novčanice, samo u digitalnom obliku”, izjavio je profesor ekonomije na Dartmouth College, Andrew Levin, u intervjuu za Bloomberg.
“Dok kreditne kartice naplaćuju transakcijske nadoknade i kamate, a papirne valute su skupe za proizvodnju, digitalne valute za male kompanije i potrošače mogu postati “stvarna dobit””, rekao je Levin.
Centralne banke širom Evrope i Azije razmatraju virtuelne valute. U martu je centralna banka u Vijetnamu rekla da je “ozbiljno” proučavala mogućnost korišćenja bitcoina. Narodna banka Kine pokrenula je ispitivanja prototipne kriptovalute, a Danska centralna banka razmatra uvođenje e-krune. Guverner Odbora za federalne rezerve, Jerome Powell, izjavio je u martu kako američka centralna banka ne razmatra digitalnu valutu.
Skeptici se pitaju da li je jedna od ključnih karakteristika kriptovaluta – njihova decentralizovana priroda – ono što ih čini dobrim rešenjem za centralne banke. Međutim, u nedavnom predlogu koji su objavili profesori ekonomije Michaela Bordo na Univerzitetu Levin i Rutgers, piše da centralne banke mogu da osiguraju sigurno skladištenje vrednosti u vlastitoj digitalnoj valuti.
“Za razliku od bitcoina, vrednost digitalne valute centralne banke bila bi fiksna u nominalnom iznosu”, kaže Levin. “Štaviše, digitalna valuta centralne banke mogla bi se provesti pomoću sistema koji se temelji na računima, čime se izbegavaju rizične operacije “miniranja” koje stvaraju virtuelne valute poput bitcoina.”
Izvor: zimo.dnevnik.hr
Foto: Pixabay
