U skladu sa izbegličkom, odnosno migrantskom krizom koja ovih meseci potresa Evropu, i naravno, imajući u vidu svu retoriku oko ilegalnih imigranata u SAD, njihove legalizacije (Obamina ideja), ili proterivanja (Trumpova ideja), zaboravili smo na Pacifik. Mislimo da tamo postoje samo zemlje u razvoju koje melju sve pred sobom, ali nije tako. Postoji nekoliko visokorazvijenih zemalja koje imaju jednake probleme kao i Evropa, pa i veće. Ne, to nisu Australija i Novi Zeland, koji su prilično “komotni” u svom statusu: uvek im se dovoljno dece rodi ili se imigranata useli, imigraciju lako kontrolišu jer su zaštićeni “debelim morem”. Reč je o Japanu.
I Japan je, doduše, zaštićem “debelim morem”. Nema ilegalne emigracije, lako se obračunavaju sa švercom i sličnim stvarima, ali jedan temeljni problem je ovde prisutan: mali natalitet, starenje nacije, nezainteresovanost za stvaranje brakova, dece pa čak i za seks. Društvo je toliko otišlo u samozatvaranje da Japanu već sada ozbiljno nedostaje mlade populacije, i uskoro će morati da se okrenu – imigraciji. Što ne bi bilo toliko teško da u pitanju nije nacija sa velikim nivoom nacionalnog ponosa, etnički veoma čista i sa jakim osećajem nacionalizma.
Nešto se mora preduzeti, a prve su reagovale japanske kompanije. Tri četvrtine japanskih kompanija podržava otvaranje zemlje za inostranu radnu snagu kako bi se rešio problem manjka radnika, ali vlada nije spremna da to učini jer u društvu možda i nije sazrela klima za tako nešto.
Reutersova anketa među japanskim korporacijama, sprovedena u periodu od 30. septembra do 9. oktobra, pokazala je da 76 odsto japanskih kompanija podržava ulazak strane radne snage na radna mesta koja zahtevaju manje kvalifikacije.
Među njima je 68 odsto onih koji u izvesnoj meri podržavaju tu ideju, dok je preostalih osam odsto u potpunosti podržava. Skoro jedna petina je odgovorila da zaista ne podržava ovu ideju, dok je pet odsto njih bilo kategorično protiv, navodeći kao najveći razlog jezik i kulturne razlike.
Radnici Toyote se klanjaju postradalima u eksploziji Fukušime. Da li će i u Japanu moći da se formira društvo orijentisano na profit i jednako multietničko koliko je ono u Šangaju, Singapuru, Hong Kongu ili Bangkoku?
Japan, kao jedna od zemalja sveta čija populacija najbrže stari, ima problem sa akutnim manjkom radne snage, naročito u industrijama kao što su građevinarstvo, poljoprivreda i briga za stare, što bi, kako ocenjuje Rojters, moglo ugroziti ekonomski plan japanskog premijera Šinza Abea za oživljavanje privrede.
S obzirom na to da je jedna petina japanske populacije već životnog doba preko 65 godina, tržištu rada manjka radna snaga. Stopa nezaposlenosti je u julu pala na 18-godišnji minimum od 3,3 odsto, pri čemu je ukupan udeo stranih radnika u japanskoj radnoj snazi u 2012. godini bio samo jedan odsto, pokazali su vladini podaci.
Manjak radne snage je najprimetniji u građevinskom sektoru, zbog čega kompanije imaju problem sa realizacijom novih projekata povezanim sa Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine, kao i sa rokovima za završetak radova na obnovi područja na severu Japana koja su razorena u zemljotresu i cunamiju 2011. godine.
Da li će Japan ipak odlučiti da se otvori, i ako se otvori, da li će useljenici biti Kinezi, ili belci, ili pak, Indijci? Naseljenici iz ovih zemalja su veoma česti u ostalim zemljama Azije i Pacifika (Indijci na Fidžiju i u Singapuru, Kinezi u Indoneziji, Maleziji, Tajlandu, Singapuru itd…), a japanska dijaspora postoji samo u Brazilu (2 miliona ljudi) i u Peruu u većoj meri. Japanu stižu na vrata velike odluke. Videćemo kako će se Japan snaći.
Izvor dela teksta: Tanjug, B92
