Iako se aktuelna vlada zalaže za uvođenje IT aplikacija za usluge koje su nam svakodnevno potrebne, u praksi ne samo da donosi rešenja koja onemogućavaju digitalizaciju, već i pružaoce usluga na klasičan, preskup način tretira kao jedine kojima dozvoljava da obavljaju delatnost.
Odavno je poznato da su taksisti moćni kao profesija, posebno u većim gradovima, što pokazuju i nedavna zbivanja u Beogradu. Njihovom uticaju podležu i lokalne i republičke vlasti.
Teško je drugačije objasniti praktično zabranu aplikacije “Car:go”, kojom se taksistima na klasičan način uvodi konkurencija. Time je, suprotno javnim zalaganjima, opstao i monopol taksista u vanlinijskom prevozu manjeg broja putnika.
Zgodna aplikacija i plaćanje poreza
Aplikacija omogućava da se mobilnim telefonom pozove vozilo, a kasnije i usluga plati elektronski. Već u startu i pre poziva, naručilac tačno zna koliko će ga buduća vožnja do unapred definisne destinacije koštati, kao i, skoro u sekundu, koliko će vožnja trajati.
Korisnik može da vidi gde se u trenutku poziva nalazi naručeni automobil i prati njegovu putanju dolaska. Postoji mogućnost i da vidi fotografiju vozača.
Kako je, za razliku od Ubera, koji je veoma popularan u pojedinim delovima sveta, ovde reč o profesionalnim vozačima i prepoznatljivim vozilima, lako je urediti i kontrolisati plaćanja obaveza prema državi. Otpada, dakle, primedba koja se Uber sistemu prevoza najviše spočitava.
Digitalizacija i taksimetar
Ipak, nedavno je Vlada Srbije predložila, a Skupština usvojila predlog po kome je taksi vozilo obavezno da ima taksimetar kako bi putnik mogao da ima uvid u dužinu i cenu vožnje.
Ovaj tehnički uslov ima puno opravdanje u vožnjama kakve decenijama upražnjavamo. Pomoću brojila znatno se otežava da nam taksista naplati nepropisnu cenu usluge.
Međutim, jako je teško da se taksimetar prevede u digitalnu formu. Zapravo za tim i nema potrebe, pošto nam aplikacija Car:go omogućava da oba podatka, i mnogo više, saznamo na sasvim drugačiji tehnološki način.
Stoga vozila namenjena novom sistemu vožnje i nemaju ugrađen taksimetar, niti ima bilo kakvog razloga da se dodatno ugrađuje.
Opstao monopol taksista
Srpska vlast je ignorisala mogućnost da zakonsku regulativu uskladi sa novim tehnologijama, s tim da bi taksimetar ostao obavezan za vozila u klasičnom vidu taksiranja.
Pooštrila je zapravo pravilo o obavezi ugrađivanja taksimetra za sva taksi vozila, bez obzira na tehniku vožnje. Time je, zaobilazno, tehnološki modernije taksiranje stavljeno u sivu zonu.
Primeti se i da su taksisti ostali jedino udruženje koje pruža uslugu u vanlinijskom prevozu malog broja ljudi.
Strelovit rast broja korisnika
Zašto su beogradski taksisti, njih oko 6.500, toliko pritiskali državu da podržavanjem arhaične zakonske regulative praktično zaustavi digitalizaciju gradskog saobraćaja, a manju grupu ljudi ostavi bez posla? Odgovor je jednostavan: digitalna aplikacija putniku omogućava mnogo kvalitetniji i jeftiniji prevoz.
Dvojica mladića su još pre tri godine u Beogradu registrovali manju kompaniju za taksiranje pomoću nove i jednostavne aplikacije. Prve godine su angažovali samo trideset profesionalnih vozača i realizovali tek 20.000 vožnji.
Prošle godine bilo im je potrebno čak tri stotine profesionalnih vozača, pošto je broj naručenih vožnji premašio 430.000. Cena usluge, u proseku, bila je 35 odsto niža nego u varijanti klasičnog taksiranja, pa je logično što je novom načinu vožnje naglo porasla popularnost.
Jeftinija usluga
U kompaniji su procenjivali da bi u narednoj sezoni broj vožnji premašio milion i po, s tim da su učestalije one za relativno duže destinacije, recimo na surčinski aerodrom.
Kako ima prostora da se cena snizi za dodatnih petnaest procenata, nije teško shvatiti da su se taksisti uplašili za sopstvenu egzistenciju.
Kao posebnu prednost u kompaniji vide nove korisnike, one kojima je ranija cena bila preskupa. Takođe, nova tehnologija je omogućila da i ljudi bez vozila mogu sebi da priušte brz prevoz po relativno prihvatljivoj ceni.
Pametni primenjuju digitalizaciju
Razumljiv je strah taksista, jer svuda u svetu, i u mnogo digitalizovanijim zemljama, posledica uvođenja novih tehnologija plaše se pripadnici mnogih profesija.
Samo u tim zemljama reaguju tako što ovladaju novim tehnologijama i primene ih u radu i prilagode uobičajenim potrebama. Država im pomaže da što lakše, jeftinije i za što kraće vreme shvate čemu sve nove aplikacije mogu da posluže.
U skladu sa ovakvim pristupom, zakonodavac i donosi novu regulativu.
Neobavezno ćaskanje
Kod nas, pak, aktuelna vlada, pre svih premijerka i ministar za inovacije, vole da neobavezno, gotovo ćaskajući, obećavaju ubrzanu digitalizaciju, hvale se i slikaju sa srpskim inovatorima, šetkaju po tehnološkim sajmovima.
Kada je, međutim, potrebno regulativom omogućiti primenu nove (IT) tehnologije, što je često praćeno protestima pojedinih interesnih grupa, stvari stoje bitno drugačije.
Prvo pravilo je čuvati glasove svoje političke opcije, a primena nove tehnologije može i da sačeka; propis o taksimetru odlično reprezentuje ovakvu praksu.
Izvor: 021.rs/Živan Lazić
Foto: Pixabay
