Poslednjih godina u Srbiji zaživela je zanimljiva preduzetnička praksa udruživanja ljudi sličnih poslovnih ili profesionalnih interesovanja u jedinstvenim prostorima, u svetu poznatijim kao coworking zajednice. O prednostima ovog inovativnog načina poslovanja i uključenosti mladih u coworking zajednicu i Coworking asocijaciju Srbije razgovaramo sa Milanom Babićem, mladim menadžerom firme Deli prostor iz Niša.
Kako možemo približiti pojam coworking-a našoj široj zajednici? Šta je suština i smisao ideje?
– Šta je Coworking i čemu služi pitanje je koje se nameće od same pojave coworking prostora. Coworking pokušali su da definišu mnogi: Google, Wikipedija i svetski poznata spisateljica Gail Palethrope. Zajedničko za sve pokušaje je da coworking predstavlja mesto koje možete koristiti za rad, ali i za povezivanje sa ljudima koji dele iste ili slične vrednosti kao i vi. U biti, coworking jeste mesto odakle možete da radite i da se povežete sa ljudima, ali je i daleko više od toga. Ideja za koncipiranje coworking prostora desila se potpuno slučajno 2005. godine u San Francisku, kada je u okviru jednog stana napravljen prvi coworking prostor koji je imao samo 4 radna mesta. Suština i smisao ideje je dati prostor za rad i izvući kreativne ljude iz stana i kafića, dovesti ih na jedno mesto i omogućiti da razvijaju svoje ideje i poslove iz prijatnog okruženja.
Milan Babić
U čemu se ogleda inovativnost coworking-a?
– Kada se pojavio, coworking je bio potpuno novi poslovni koncept. Inovativnost coworking prostora je ta što vam nudi mogućnost da imate kancelariju bez brige o tome da li ste platili struju, vodu, internet. Ne morate da brinete o čišćenju, popravkama i drugim obavezama koje oduzimaju vreme. Zahvaljujući tome, imate mogućnost da potpuno budete koncentrisani na svoj rad i razvoj, jer o svim drugim stvarima brinu ljudi koji su za to zaduženi. Prednosti koje pruža rad u coworking prostoru su zaista velike, a najveća je mogućnost da napravite kontakte sa ljudima koji se bave sličnim stvarima i na taj način znatno napredujete u svom poslu.
Pogled mladog čoveka na biznis razlikuje se od ustaljenih tradicionalnih shvatanja. Na koji način coworking pomaže mladima da razviju vlastiti doživljaj i viziju poslovanja?
– Možda i najveća prednost coworking prostora ogleda se upravo u tome. Mladi razmišljaju potpuno drugačije sada, nego što su to njihovi roditelji radili pre 20–30 godina. Razlog za to se nalazi u bržem protoku informacija, ali i njihovoj dostupnosti. Danas vas od svih izvora informacija deli samo nekoliko klikova računarskim mišem. Mladi su proaktivni i ne zadovoljavaju se više jednostavnim poslovima i stvarima. Za nekoliko meseci se uz gledanje tutorijala može steći znanje za posao koji je plaćen dosta više od onoga što mogu zaraditi radeći u nekoj fabrici, marketu ili restoranu. Pozitivna stvar je što sve veći broj mladih izlazi iz „kutije“ i želi da se bavi novim aktivnostima. Poražavajuća je činjenica da se u Srbiji obrazuju kadrovi za poslove koji ne postoje već desetak godina. Istraživanje o zanimanjima budućnosti kaže da većina današnjih poslova neće postojati za 10–20 godina, što samo dokazuje da mladi shvataju okruženje, duh vremena i da razumeju da moraju da se bave inovativnom zanimanjima.
U kolikoj meri rad u jedinstvenom, zajedničkom okruženju utiče na poslovni uspeh pojedinca ili tima?
– U velikoj meri, pre svega zbog mogućnosti da kompletan fokus tokom tih nekoliko sati rada bude upravo posao i tako svakog radnog dana. Ono što se dodatno dobija u coworking prostorima jesu nova znanja i metode rada. Povezivanje sa kolegama daje mogućnost stvaranja novog start up-a. Samo kroz naš mali Deli prostor u periodu od 3 godine nastalo je i zvanično je registrovano preko 20 novih firmi. U istraživanju koje smo radili decembra 2018. godine. jasno se vidi koliko coworking okruženje doprinosi razvoju poslovnog uspeha kako firmi tako i pojedinaca.
Coworking Asocijacija Srbije
Kolika je vidljivost coworking-a u društvu? Da li su mladi dovoljno upoznati sa njegovim pogodnostima?
– Coworking je relativno nov termin na prostorima naše zemlje. Kao i svaka inovacija, bilo je potrebno vreme za ostvarivanje komunikacije sa zajednicom i objašnjavanje šta je to i čemu služi. Vidljivost coworking prostora najbolje se ostvaruje kroz određene događaje i radionice. U početku većina mladih je mislila da je coworking mesto gde se održavaju i kreiraju radionice, izložbe, događaji, konferencije, što, u izvesnoj meri, jeste tačno, ali je coworking pre svega mesto za rad. Dolaskom na događaje koji se organizuju u coworking prostorima mladi su imali priliku da se neposredno upoznaju sa prostorom i nauče njegovu primarnu svrhu. Veliki broj mladih prošao je kroz coworking prostore. Fenomenalan je podatak da je tokom 2018. godine u svim coworking prostorima u Srbiji na 3.504 događaja prisustvovalo 132.900 ljudi, a većinu njih činili su mladi.
Imate li podršku institucija, nevladinog sektora i sl?
– Podrška institucija postoji i vidljiva je. Da li u meri u kojoj coworking zajednica zaslužuje, teško je proceniti. Ono što je najbitnije, Vlada Republike Srbije prepoznaje značaj coworking prostora i radi na promovisanju naprednih tehnologija kao i inovacija. Deli prostor ima dobru saradnju sa gradom Nišom, svakako da se ta saradnja može unaprediti u oba pravca, da podrška može biti veća i na tome treba raditi. Nevladin sektor nameće se kao logičan partner i nama je drago da većina organizacija civilnog društva sve više koristi coworking prostore za svoje događaje, konferencije, konferencije za medije, itd. Deli prostor koji je i osnovan kao udruženje građana od strane organizacije civilnog društva Proaktiv, prepoznat je i vidljiv u sektoru i jedan od bitnijih patnera, pre svega u oblasti inovacionih i naprednih tehnologija.
Poznato je da su se coworking prostori i habovi Srbije u decembru 2018. godine udružili u Coworking asocijaciju Srbije. Koliko prostora je uključeno u osnivanje asocijacije?
– U decembru 2018. godine u Subotici održana je osnivačka skupština svih coworking prostora u Srbiji. U ovom trenutku 22 prostora čine Coworking Asocijaciju Srbije. Ovo je bila četvrta zajednička konferencija. Prva je održana u Mokrinu, a naredne dve u Nišu.
Asocijacija – sastanak u Nišu
Iz kojih gradova dolazi najviše članova?
– Po istraživanju koje smo radili, coworking prostori iz Beograda čine 43% coworking prostora u Srbiji. I u Asocijaciji najviše članova dolazi iz glavnog grada, ali su zastupljeni i manji gradovi ili opštine, poput: Subotice, Bora, Novog Pazara, Kragujevca, Novog Sada, Niša, Mokrina, Vrmdže, Vršca.
Šta su ciljevi udruživanja u Asocijaciju?
– Coworking zajednica u velikoj meri je drugačija od ostalih ili sličnih industrija. Većina coworking prostora deli iste vrednosti. Logično je bilo napraviti zajednicu i na taj način osnažiti nove i slabije coworking prostore. Najveći problem novim coworking prostorima je kreiranje ponude, programa i samog prostora. Na ovaj način svi oni su dobili kompletan „know-how“ od coworking prostora koji su već prošli ceo taj proces. Pored pomoći malim i novim prostorima, jedan od važnih ciljeva bio je i zajedničko nastupanje i pregovaranje sa institucijama i biznis sektorom.
Koje su aktivnosti Asocijacije?
– Imajući u vidu da je Asocijacija osnovana pre nekoliko meseci, još je rano govoriti o aktivnostima. Trenutno su u izradi planovi rada kao i ostala prateća dokumentacija, načela i akti. Jedna od najbitnijih aktivnosti ove godine biće prva Coworking–Coliving konferencija u Srbiji koju organizuju članovi asocijacije od 9. do 11. oktobra u Beogradu. Više informacija o konferenciji možete naći na ovom linku.
Deli zajednica
Zapažate li pomak u razvoju preduzetništva i zapošljavanju mladih od osnivanja coworking prostora do danas?
– U skoro 3 godine rada, samo u Deli prostoru za kreativno delovanje registorvano je oko 20 novih firmi. Većina njih danas ima dvoje i više zaposlenih i osnovali su ih ljudi koji imaju manje od 30 godina, što je jasan indikator o razvoju preduzetništva kod mladih. Deli prostor se trudi da svi koji imaju ideju dobiju mogućnost da je testiraju. Tako smo pokrenuli program praksi i mentorstva, gde smo dali mladima priliku da uče i razvijaju se. Napravili smo „crowdfunding” kampanju u kojoj smo kupili 3D štampač i omogućili svim studentima da štampaju svoje radove. Tako ćemo nastaviti i u narednom periodu.
Sa ekonomske tačke gledišta, na koji način je coworking doprineo poboljšanju preduzetništva u Srbiji?
– Što se ekonomije tiče, ukupan godišnji prihod coworking prostora u Srbiji je 3.216.053 evra i to je jedan od najvažnijih indikatora kada pričamo o značaju i razvoju coworking zajednice u Srbiji. Rast prihoda za godinu dana povećan je za 2,34 puta. Mladima je otvorena nova mogućnost – 72% događaja su besplatni, na kojima mladi mogu da steknu nova znanja i veštine, nakon čega su osposobljeni da pokrenu sopstvena preduzeća.
Šta biste poručili budućim mladim preduzetnicima u kontekstu njihovog udruživanja i zajedničkog nastupanja na tržištu rada i inovativnih ideja?
– Najvažnija poruka je da budu hrabri i da veruju. Primeri iz sveta im govore da je moguće postići uspeh, čak i ako se krene iz jedne male garaže. Važno je ukazati na činjenicu da ti primeri postoje i u Srbiji. Profesor fizičkog vaspitanja može biti jedan od najboljih WordPress developera; devojka koja se ne razume u automobile može raditi za BMW i sl. Svaka ideja vredna je testiranja, možda baš njihova bude ona od 1.000.000$.
Autor teksta: Milan Gromović
Foto: Coworking asocijacija Srbije, Deli prostor
