Proizvodnja domaće zimnice za sve veći broj nezaposlenih dobar je izvor zarade. Preduzimljiva Beograđanka, uz pomoć kompjutera, posao je razvila u selu nadomak Brusa.
Iz bašte u Tršanovcima do stotinak trpeza na kojima se kao ajvar služi, najbolja bruska paprika stiže posredstvom interneta. Pokrenuvši stranu na društvenoj mreži Suzana Jelić, unapredila je prodaju koju su zarad školovanja dece, roditelji njenog supruga Ivana počeli još pre 15 godina.
– Iskreno nisam očekivala da će to ići, ali eto krenulo je, što je najbitnije. Super to ide. Jesu ljudi malo nepoverljivi ne znaju od koga kupuju i šta kupuju, ali uglavnom kada pošaljemo uzorak budu zadovoljni. Nije se dešavalo da dobijemo neke negativne komentare – kaže Suzana Jelić.
Bez veštačkih dodataka, po bakinom receptu, sve se radi ručno. Od pečenja, ljuštenja, mlevenja do kuvanja na “smederevcu” koje je, kaže Ivan, ključ dobrog ukusa. Otuda ovaj diplomirani inženjer šumarstva varjaču ne prepušta drugima.
– Moja baka, a kasnije i majka, kuvala je po tom receptu i mi smo nastavili tako da kuvamo ajvar. Do danas nismo promenili ništa. To je krenulo sa nekim raznošenjem na relaciji Studentski grad gde sam tada živeo ka Novom Beogradu, nekih pedesetak tegli. Danas možemo da se pohvalimo da je ta količina do nekih 1.500 tegla za sezonu – kaže Ivan Jelić iz Brusa.
Zdravo okruženje i dobri ljudi ključ su i za uspeh u poslu. Bez podrške komšija Jelići, kako kažu, ne bi mogli.
– Hiljadu kila može za 8 sati da se ispeče. Pomažemo malo i nama i njima. Ostao sam bez posla, i ovo mi je dobro došlo da zaradim neki dinar – kaže Živojin Lazić.
O modnom dizajnu za koji se školovala Suzana, za sada, ne razmišlja, jer od proizvodnje ajvara porodica sasvim solidno živi. Želeli bi da količina koju proizvedu bude još veća, ali im je ipak najvažniji kvalitet. I baš zato je kažu, među stotinak kupaca iz Beograda, mnogo onih koji u njihovom domaćem ajvaru uživaju već punih petnaest godina.
Izvor: RTS
