Mnogo je rečeno i napisao o uticaju društvenih medija u političkom procesu, u debatama i sakupljanju sredstava. Ali, da li društvene mreže mogu da predvide ishod nekog političkog procesa?
Sama komunikacija je dvosmerna, društveni mediji su postali popularni jer im nedostaje centralna kontrola nad informacijama, koju imamo u tradicionalnim medijima. Više ni političari ni mediji ne kontrolišu dijalog, samo uzimaju signale od društvenih medija.
Pošto politička informacija ne poznaje granice, formira zajednicu ljudi koji se ne poznaju, a ta zajednica ima moć da se ujedini oko kandidata, da ga “podigne” ili “sruši”.
Ponovo se vraćamo na pitanje da li društveni mediji mogu da predvide ishod izbora i da li nude dokaze zašto je jedan kandidat pobednik, a drugi pobeđen? Odgovore na ova pitanja potražio je Mark Fidelman koji analizira društvene medije za portal forbes.com, a analizu je uradio sa Mutual Mind i njihovom tehnologijom slušanja i rezultate uporedio sa tradicionalnim medijskim izvorima.
“@ABCPolitics: .@realDonaldTrump dominating @Google searches throughout #GPLFers. pic.twitter.com/IF35C2jcon“
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) February 7, 2016
Dan pre debate u Nju Hempširu, 5. februara, Real Clear Politicspoll (koja se sastoji iz nekoliko različitih anketa) pokazivala je ubedljivu pobedu Donalda Trampa 31,2%, a drugo mesto za Marka Rubija 15,6%. Položaj Trampa se nije promenio ni posle debate 6. februara, ali su Rubio i Džon Kejsik skoro zamenili mesta do izbora 9. februara.
Znamo da je Tramp pobedio, ali sa 35,3%, malo više od predviđenog, Kejsik je bio na drugom mestu sa 15,8%, a Kruz, Buš i Rubio su završili sa malo manje procenata od predviđenih anketom.
The polls are now showing that I am the best to win the GENERAL ELECTION. States that are never in play for Repubs will be won by me. Great!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) February 9, 2016
Kada se pogledaju rezultati sa društvenih mreža, odmah primećujemo da je Tramp vladao glasovima (Tramp 46,03%, Kruz 15,08%, Rubio 13,41%, Kejsik 10,63%). To samo po sebi ne vodi u pobedu, jer je teško razdvojiti da li su glasovi bili pozitivni ili negativni, ili oboje. Pri pokušaju da izvuku pozitivne glasove, Tramp je i dalje bio pobednik, ali šta je sa ostatkom kandidata. Iako su sva tri kandidata na dan izbora bili veoma blizu, Kejsik je prema rezultatima društvenih mreža vodio.
Ovo je primer kako su tradicionalne ankete superiornije u odnosu na rezultate sa društvenih mreža. Društveni mediji nisu imali mogućnost da predvide ishod, ali su kandidati uz pomoć njih imali moć da oblikuju rezultate.
I am in New Hampshire having a great time! Loved the #GOPDebate last night! Everybody enjoy the Super Bowl. #SuperBowlSunday #SB50
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) February 7, 2016
So far the Super Bowl is very boring – not nearly as exciting as politics – MAKE AMERICA GREAT AGAIN!
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) February 8, 2016
Da bi politička komunikacija bila efikasna, moraju da postoje informacije i značenje. A, značenje je kontekst. Ako, neko koga ne znam, tvituje političku poruku, to ne pomaže jer ne znam značajne informacije o njemu. Nema smisla ako ne shvatim ko je taj koji šalje poruku. I to je glavni razlog zašto su analize društvenih mreža inferiorne u odnosu na tradicionalne ankete. To neće biti trend zauvek, ali za sada je drugorazredni uticaj. Međutim, tradicionalne metode blede u odnosu na ono što možete da uradite sa društvenim medijima.
Na primer, pomoću Mutual Mind metode “slušanja”, analiza je uspela da označi pristalice kandidata i automatski uspostavi komunikaciju sa zajednicom koja će donirati, poslati odgovore na politička pitanja ili šerovati informacije o kandidatu. Naravno da bi ovakav način pritiska mogao da bude spam u jednom trenutku, ali postoje mere zaštite kako se to ne bi dogodilo.
“@ABCPolitics: .@realDonaldTrump led in @twitter conversation during the #GOPDebate. pic.twitter.com/ZuMwroT8dl“
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) February 7, 2016
Toni Edvards, direktor poslovnog razvoja u Mutual Mind, objasnio je da je ova alatka identifikovala uticajne, konzervativce i liberale koristeći širok spektar podataka sa društvenih mreža. Uticajni su imali karakteristike kao što je veliki broj pratilaca, pozitivne reakcije na jednog od kandidata i osobinu ličnosti koja će verovatno šerovati. Konzervativci i liberali su okarakterisani kao oni koji pominju jednog od kandidata i na svojim profilima se identifikuju kao konzervativci, liberali, demokrate, republikanci itd.
Ono što je najvažnije, alatka Adaptive Listening može pomoći u otkrivanju sličnih grupa ljudi koji će formirati virtuelnu zajednicu sa zajedničkim ciljem. Kako navodi autori, dovoljni su Berni Sanders i Donald Tramp, koji nikada ne bi dogurali ovoliko daleko bez zajednica sa društvenih mreža.
Izvor: Forbes.com
