Otkako je Evroazijska Unija za Novu godinu postala pandan Evropskoj Uniji, pridružila su se još dva člana: Kirgizija i Jermenija. Nedavno smo pisali da i Indija želi da se priključi, a sa Vijetnamom je potrpisan ugovor o slobodnoj trgovini i Vijetnam je u pristupnim pregovorima. Sada se priča da bi Uniji mogli da pristupe i Turska, Iran (oslobođen sankcija) i – udahnite duboko – Kina!
Naime, sve ove zemlje su pokazale interes za udruživanje, a ako to deluje nemoguće, setimo se da je izgledalo nemoguće da se u jednoj uniji nađu Velika Britanija, Nemačka, Poljska, Francuska i Italija, pa se i to desilo.
Naglašava se da je znatno porasla sva trgovina i razmena u knowledge-intensive sektoru, a videćemo šta će doneti ugovori sa Vijetnamom, i onaj koji se potpisuje, sa Kinom. Kada je Redžep Tajip Erdogan posetio Kazahstan, naglasio je da su tešnje veze Turske i ostatka turkofonog sveta (koji uglavnom teži EAU), neophodne, i da će prvi korak biti slobodna trgovina među ovim zemljama.
Kada je Rusija gurnuta iz Ukrajine, da li je to značilo da će se okrenuti Aziji? Izgleda da jeste. Ako se sve ove moćne zemlje udruže, biće to zanimljiv, gotovo orvelovski scenario u kome postoje tri velike supersile: Evroazijska Unija, Evropska Unija i SAD. Videćemo da je stari Orvel zaista bio u pravu. A videćemo i gde će ove zemlje “između svetova” odlučiti da odu. Sa rastom Islamske Države, izbeglicama u Evropi, valutnim ratovima, dužničkim krizama, ratovima u Ukrajini i drugde, zaista je teško predvideti kuda ide naš svet i za par godina, a ne na duže. A šta ako se svi “odbačeni od demokratskog sveta” udruže?
