Globalna finansijska katastrofa, koja je počela pre sedam godina kolapsom investicionog bankarstva i tržišta hipotekarnih kredita u SAD, ušla je u treću fazu, navodi tim analitičara banke Goldman Sachs. Treći talas karakterišu veoma niske cene sirovina, usporavanje privrednog rasta Kine i drugih privreda u usponu i niska inflacija na globalnom nivou, navodi analitičar Goldman Sachsa, Peter Oppenheimer, prenosi Business Insider.
Ta tri faktora rezultat su odgovora na prva dva talasa krize (kolaps banaka i evropska dužnička kriza), a sve to deo je takozvanog „dužničkog superciklusa“ iz prethodnih nekoliko decenija.
Centralne banke požurile su da snize kamatne stope kao odgovor na prve dve krize, ohrabrujući investitore da se okrenu tržištima u usponu poput Kine, na kojima mogu da ostvare solidan povrat sredstava. Sada, kada deluje da će kamatne stope rasti, investitori se povlače iz sektora sirovina koje su usko povezane sa sudbinom privreda u usponu.
„Tako je kriza u zemljama u usponu povezana sa prvim talasom globalne krize. Nakon kolapsa hipotekarnog tržišta u SAD, niske kamatne stope doprinele su rastu kreditiranja, pre svega u Kini. Kada spojite to sa pokušajima Kine da transformiše svoju privredu i sa globalnim padom cena sirovina, dobijete novu krizu“, navodi banka.
Uz prinose na obveznice blizu nule i REPO stope na istorijskim minimumima, raste zabrinutost u pogledu održivosti dugoročnog povrata sredstava uloženih u tržišta u usponu, pogotovo ako deflatorne sile nastave da se razvijaju.
Kada centralne banke u razvijenim zemljama počnu da pričaju o podizanju kamata, kamate na sigurna sredstva, poput državnih obveznica, trebalo bi da porastu, što smanjuje zainteresovanost investitora da rizikuju u inostranstvu da bi dobili solidan povrat.
Evo kako to izgleda:
Oni tada povlače novac sa tržišta u usponu i time otežavaju kompanijama sa tih tržišta da se refinansiraju i da finansiraju velike projekte, što dovodi do usporavanja globalne privrede, navodi Goldman Sachs.
