Pacijenti već dugo odgovore na brojna pitanja traže na internetu – zato su doktori odlučili da im ih tamo i ponude.
Iako kaže da se oduvek gnušala preispitivanja dijagnoza i traženja medicinskih saveta na internetu, Katarina Uskoković priznaje da se bi se prvo mašila mobilnog telefona kada nije bila sigurna da li postupa ispravno s bebom.
Doduše, ova mama šestomesečne devojčice tvrdi da bi je informacije iz različitih izvora najčešće dodatno zbunile.
„Tad ste sluđeni i zbog novog bića o kome treba da brinete i hormona koji vas drmaju i kad čitate iskustva mama koje lako doje ili su u stanju da lako smire dete koje neutešno plače, još gore se osećate”, kaže ona.
Zato se i na internetu okrenula isključivo savetima koje daju lekari. Među tragačima medicinskih saveta na internetu posebno veliku grupu novopečeni roditelji. Iako kažu da je za neke dijagnoze neophodan detaljan pregled, nekoliko doktora savete roditeljima nude upravo tamo gde ih pacijenti i traže – na Guglu.
Onlajn doktor
Marko Petrović, pedijatar u Univerzitetskoj klinici u Beogradu, nedavno je postao otac dečaka. Savete koje je doskoro davao drugim roditeljima sada je trebalo i sam da primeni. Inspirisan novom životnom ulogom, odlučio je da sa suprugom, takođe lekarkom i još jednim bračnim parom doktora pokrene Jutjub kanal Doktor i dete, gde će na najčešće postavljana pitanja roditelja pokušati da ponudi što konkretniji odgovor.
„Roditelji su zainteresovani dobiju odgovore, ali ih ne dobijaju, nije to kritika zdravstvenom sistemu, lekari nemaju vremena da se obrate pacijentu, da ga saslušaju. da im sve objasne”, kaže doktor Petrović za BBC na srpskom.
Čini mu se da se „medicina u Srbiji ljudima obraća na staromodan način”, zato se Doktor i dete obraća mladim roditeljima preko Jutjuba i Instagrama. Koristeći „narodski jezik” u konkretnim primerima, Petrović želi da pokaže mladim roditeljima da „najveći broj stvari koje ih brinu su bezazlene”.
Sličnu motivaciju je imala i Ivana Veljić, pedijatar, kada je počela da piše za časopis i kasnije portal Moj pedijatardok je volontirala posle završenog fakulteta. Kad je počela da radi u porodilištu, shvatila je nove mame nisu u stanju da čuju neophodne savete i da ih usvoje u tri dana koliko provode sa bebom u bolnici.
„Mnoge stvari ih zbunjuju, a lakše bi im bilo da znaju šta treba da rade kad beba dođe na svet”, kaže ona.
Smatra da je najvažnije da je doktor svestan da se obraća laicima i da pojednostavi pitanja koja ljude interesuju. Zato doktor Petrović sam odgovara na pitanja i nedoumice mama i tata, što priznaje da oduzima puno vremena.
Mame sa interneta – lakša identifikacija
Radmila Krstajić je mama dva dečaka. Kaže da prati različite portale koji se bave brigom o deci. Nikada nije postavila pitanje doktoru preko interneta, ali je čitala pitanja i odgovore. „Doktori pričaju generalnu priču, a mame iznose konkretna iskustva, s tim se uvek lakše identifikuješ”, kaže ona.
Slično razmišlja i Ana Milić, mama četvorogodišnjaka. Kaže da su joj nakon prevremenog porođaja značila iskustva „majki sa interneta”. „Na nekoliko sajtova pronašla sam odgovore na pitanja koje su baš doktori davali, pa se vodila i time, ali uglavnom čitam forume, na kojima majke pišu o ličnim iskustvima, jer se nekako lakše povežeš s tim. Nema toliko nepoznate terminologije, a i uz objašnjenje, dobiješ nadu da će sve možda biti u redu,” objašnjava ona.
Telemedicina – sledeći korak
Na pitanje kako kolege iz Tiršove reaguju na njegove Jutjub savete, Marko Petrović kaže da uglavnom imaju pozitivne komentare. „Uglavnom kažu da nisu razmišljali do sada na ovaj način”, kaže on.
Na različitim stranama sveta aplikacije sa medicinskim savetima ili čak onlajn pregledi služe kao moguće rešenje za problem nedostatka doktora u nekim sredinama. U Aziji su popularne aplikacije kao što su Halodok (Halodoc), Doktor bilo gde (Doctor Anywhere) i Pronađite dobrog doktora (Ping An Good Doctor).
Luk Bil-Nilsen, autor aplikacije KRY koja se koristi u Švedskoj, kaže da gotovo 45 odsto problema s kojima se svakodnevno suočavaju lekari može da bude rešeno digitalnim putem. Istraživači koji su se bavili ekonomskim prednostima telemedicine tvrde da su „virtuelni pregledi” dva puta jeftiniji od poseta lekaru.
Skoro dve petine Amerikanaca starosti od 22 do 38 godina obavlja rutinske pregled virtuelno, rezultat je istraživanja koje je sprovela konsultantska kompanija Aksentjur. Ovo istraživanje takođe ukazuje da mlađe generacije žele da lakše zakazuju preglede kod doktora i da kada dođu u ordinaciju očekuju bolju uslugu nego što je pružena starijim generacijama.
Pedijatri protiv doktora Gugla
Nije neuobičajeno da doktori moraju da brane mišljenje pred pacijentima koji se pozivaju na onlajn dijagnoze.
Doktor Petrović ne smatra da je to loše, jer je „svačije pravo da se interesuje i pokuša da sazna šta dešava s njim ili njegovim detetom”. Da ta vrsta preispitivanja ume da bude neprijatna, slaže se doktorka Ivana Veljić koja kaže se se „susretala s roditeljima koji su agresivni i nemaju poverenje u lekare, pa dolaze s raznim dijagnozama koji su ustanovili preko interneta”.
I Petrović i Veljić ipak kažu da internet može da bude koristan kanal za savetovanje.
„Internet je dobar za dosta stvari, ali naravno ne mogu se sve dijagnoze utvrditi na taj način, neophodno je obaviti temeljan pregled”, kaže Petrović.
Veljić podseća da je ključno da pacijent ima poverenja u lekara.
Izvor: BBC News na srpskom
Foto: Pixabay
