Digitalizacija – prioritet je Vlade Ane Brnabić. Zato je od 2017. država u prekvalifikaciju radno sposobnih za rad u IT sektoru uložila oko dva miliona evra. Ipak, posao programera je za sada dobilo manje od 20 odsto prekvalifikovanih, pa je Nacionalna služba za zapošljavanje odlučila da obustavi novi krug prekvalifikacija.
Samo što se IT prekvalifikacija zahuktala, već je na pauzi. Naime, Nacionalna služba za zapošljavanje je odlučila – obustavlja tender za obuku nezaposlenih za rad u IT sektoru. Razlog: od 700 koji su do sada prekvalifikovani u programere, samo 17 posto je našlo posao.
“Neka i nekoliko procenata njih promeni svoj život, nek dobije životnu priliku da se zaposli, pa je to već veliki uspeh”, kaže Mihailo Jovanović, direktor Vladine kancelarije za IT.
Negira tako prvi čovek kancelarije Vlade Srbije za IT da je prekvalifikacija na tržištu doživela poraz. Podseća: u toku je obuka još 700 nezaposlenih, a u 2019. počinje edukacija još 400 ranije izabranih kandidata. Da novajlije ne bi zatrpale poslodavce, tender za prekvalifikaciju dodatnih 700 je obustavljen.
“Potrebno je realno određeno vreme od nekoliko meseci da oni koji prođu prekvalifikacije i nađu svoje mesto…Moramo sačekati da tržište odreaguje. Ne možemo očekivati da kako neko završi obuke prekvalifikacije, sutradan dobije zaposlenje”, dodao je Jovanović.
Ako ne sutradan, hoće li prekvalifikovani junior programeri ikada dobiti posao? Tojest, jesu li IT industriji baš oni potrebni?
“Ono što je najpotrebnije i što je mišljenje kada pričamo mi unutar industrije – nama je najpotrebniji inženjer sa pet godina iskustva”, kaže Vladan Konstantinović iz kompanije “Endava”.
A baš takvih manjka, priznaju za N1 u softverskoj kompaniji “Endava” u Beogradu, u kojoj radi 470 programera.
Broj zaposlenih u ovoj kompaniji drastično raste – pa je tako u 2018. ovde posao dobilo 160 ljudi. Među njima bilo je mesta za samo četvoro prekvalifikovanih.
“Ovo nije industrija gde vi nekome možete da sipate u glavu za tri meseca neko znanje i da on bude uspešan, nego mora da se trudi, da radi i usavršava celu karijeru. Ono što je naše mišljenje jeste da je neophodan neki minimalni korpus znanja da bi neko uopšte mogao da počne uspešno da radi u industriji. I nešto što preovlađuje je da su dve i po do tri godine školovanja redovnog, minimalno neophodne da bi se uopšte došlo do tog korpusa znanja. To pokrivaju fakulteti, pokrivaju više škole”, objašnjava Konstantinović.
Država zaista od aktuelne akademske godine jeste proširila kvote na tehničkim fakultetima za 20 posto. Ali, to znači da veći broj visokoobrazovanih IT-jevaca na tržište stiže u idealnom slučaju tek 2022.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
