Naši životi su neizmerno lakši i povezaniji nego što smo uopšte mogli da zamislimo pre 20 godina. Da bi tako bilo, morali smo da postanemo bliski sa tehnologijom. Toliko bliski, da je ona zapravo postala deo nas. Ali ponekad, ta bliskost nam omogući da vidimo tamnu stranu tog odnosa. Ponekad se čini da uređaji namerno rade protiv nas: telefon se spontano restartuje baš kad je najpotrebniji, PC se ugasi kad napredak u video igri nije sačuvan ili samo crkne bojler.
Ovu tendenciju da se uređaji ne samo pokvare, nego pokvare iz inata, britanski humorista Pol Dženings nazvao je rezistencijalizam. Ovaj termin nastao je još 60-ih godina prošlog veka, a od tada novi termini su stvoreni poput foiled ili fobio (osujećen od strane predmeta), a pisac Edvard Tener je stvorio efekat osvete (revenge effect) kojim opisuje nenamerne i negativne posledice koje je napravila tehnologija. Programeri govore o hajzenbagovima – softverskim greškama koje nestanu ili promene svoje ponašanje kada programer proba da im uđe u trag i ispita ih. Naziv su dobile po fizičaru Verneru Hajzenbergu čija relacija neodređenosti kaže da nikad ne možemo u potpunosti znati poziciju čestice.
Lepo je imati svet informacija u džepu, ali kad uređaji postanu previše sitni nastaje problem debelih prstiju. Hakeri koriste ovaj problem tako što naprave servisne brojeve koji se razlikuju za jednu cifru od često korišćenih telefonskih brojeva pa uzimaju novac kad neko pogreši. Rešenje je trebalo da bude softver koji automatski ispravlja greške, ali to je stvorilo još veće, neprikladne i besmislene greške. Ovaj fail je nazvan Kupertino efekat, pošto su rani ovakvi softveri iz Apple-a menjali reč kooperacija u Kupertino, lokaciju Apple-ovog glavnog štaba. Ovakva greška napravljena preko govornih komandi zove se speako (igra reči na typo).
Živimo u svetu koji da bi funkcionisao sve više koristi kompleksne sisteme u kojima brojne tehnologije uzajamno deluju i to samo ako svaka tehnologija posebno radi kako treba. Većina takvih sistema ima osiguranje tj. fail-safe mehanizam da spreči pad celog sistema. Međutim, interakcija između tehnologija u kompleksom sistemu je toliko nepredvidiva, da je nemoguće odrediti sve načine na koje greška jedne tehnologije utiče na njega. Zato su problemi u ovakvim sistemima neizbežni i taj fenomen se paradoksalno naziva normalna nezgoda. Ovo nije isto što i Marfijev zakon, ali jeste varijacija: „Ako išta može poći naopako, uglavnom neće, ali jednom hoće.“
Izvor: spectrum.ieee.org
Foto: pixabay.com
