Postavljati fotke sve vreme… To je zaista tužno. Kakav je to život?!
Ovo su reči tinejdžerke po imenu Debi, čiji glas služi kao zvono za uzbunu u novoj knjizi Nensi Sejls – Američke devojčice: Društveni mediji i tajni životi tinejdžera.
Tinejdžerske godine oduvek su bile izazov – mladi ljudi koji su na ivici, tik do odraslog doba, sa podivljalim hormonima i bezbroj nesigurnosti… Ali, uključivanjem društvenih medija u čitav ovaj haos, detinjstvo je postalo veoma zastrašujuće. Prodaja se mukotrpno oslanja na istraživanja o školarcima i brojne intervjue sa devojkama od Nju Džerzija do Kalifornije, što pruža uvid u svet gde su samopoštovanje, prijateljstva i seksualne aktivnosti definisane parametrima društvenih mreža. Sveprisutnost društvenih medija je očigledna bilo o kojoj generaciji da je reč. Twitter, Instagram, Tinder… Spisak aplikacija i sajtova je podugačak, ali nisu samo tinejdžeri inficirani: postoje i bake i deke koji proveravaju svoje poruke non stop i surfuju Facebook-om u sred radnog vremena.
Međutim, nova knjiga Nensi Sejls omogućava mladim ženama da otkriju u kojoj meri se njihovi životi vrte oko virtuelne stvarnosti i da uoče traumatske posledice koje se mogu odraziti na njihove težnje i interakcije. Postoji bezbroj devojaka koje provokativno poziraju na Instagram-u, koje traže nešto malo digitalne slave vodeći se primerom Kajli i Kendal Džener, ili njihove starije sestre, Kim Kardašijan Vest, koje su predstavnice selfi kulture.
Često se javljaju anksioznost i nervoza zbog pojedinih tvitova, Facebook objava ili postavljanja fotografija koje nisu zaradile dovoljan broj lajkova. Takođe, tu je i zabrinjavajući uticaj onlajn pornografije na ponašanje i očekivanja devojčica i dečaka, ali i niz novonastalih, vulgarnih reči i termina koji su postali sastavni deo svakog tinejdž leksikona. Sve ovo deo je sajber maltretiranja, jednog začaranog kruga u kojem mnoge devojke koje su podvrgnute onlajn torturi pokušavaju da izgrade samopouzdanje kroz fotke koje će imati što više lajkova.
Sejls na kraju nudi recept uz napomenu da bi inovatori u silikonskoj dolini mogli da učine više da se zaustavi maltretiranje i eksploatacija dece na mreži. Mlade žene treba da usvoje snažnije razumevanje principa feminizma, kaže ona, tako da budu sposobne da prepoznaju seksizam i zloupotrebe i izbore se sa njima. Takođe, Sejls smatra da bi možda trebalo da odrasli ostave bar na kratko telefone i porazgovaraju sa svojom decom.
Ovakve pojave nisu zaobišle ni naše podneblje – često smo svedoci raznolikih oblika vršnjačkog sajber nasilja koje ima različite posledice, ali i devojaka kojima su nametnuti određeni ideali fizičkog izgleda kojima se teži. Neretko se srpske tinejdžerke ugledaju na pogrešne obrasce ponašanja koji su opšteprisutni u onlajn svetu i trude se da ih usvoje – imitira se njiihov izgled i ponašanje, a glavna preokupacija postaju odabir pravog Instagram filtera i broj lajkova. Jedan od glavnih saveta koji psiholozi i sociolozi u Srbiji upućuju roditeljima jeste da treba više da razgovaraju sa svojom decom i povećaju kontrolu i uvid u njihovo ponašanje na društvenim mrežama.
Izvor: USA Today
Foto: pixabay.com
