Takozvani “milenijalci” postaće prva generacija u modernom dobu koja će živeti lošije od svojih roditelja, navode ekonomski analitičari.
Trgovinski ratovi, pad stope prinosa, usporavanje globalnog rasta ekonomije, konstantni pad berzi… sve to utiče na lošu perspektivu “milenijalaca” u SAD, ali i u svetu. Slaba ekonomija znači loše finansijske, emocionalne i zdravstvene posledice za svakoga, od beba do penzionera.
Naredna recesija posebno će teško pogoditi generaciju starosti od 22 do 38 godina. Zapravo, poslednja recesija nikad se nije ni završila, navodi portal “Atlantik”.
Sledeća kriza zaustaviće njihove karijere i spustiti plate baš u trenutku kada “milenijalci” ulaze u godine u kojima bi trebalo najbolje da zarađuju. Još od 2014. godine “milenijalci” ne zarađuju više od nekih prošlih generacija, iako je ekonomija znatno razvijenija, a zemlja (SAD) bogatija.
Deca iz osamdesetih i devedesetih godina 20. veka imala su i ogroman i finansijski katastrofalan teret na svojim oslabljenim plećima – trilion dolara duga za školovanje. Školarine su od 2001. godine “porasle” za više od 100 odsto, čak i nakon što se uračuna inflacija.
“Otrovna kombinacija” manjih prihoda i većih studentskih kredita, uz dodatak visokih kamata u godinama oporavka, dovela je do toga da su “milenijalci” isključeni s tržišta nekretnina, te su tako izgubili osnovni način da steknu bogatstvo. Stopa vlasništva nad nekretninama u ovoj generaciji je osam odsto manja nego pre.
Pritisak troškova je, takođe, otežao ili onemogućio štednju ili ulaganje. Udeo Amerikanaca mlađih od 35 godina koji imaju deonice pao je sa 55 odsto 2001. godine na 37 odsto 2018. godine.
Stručnjaci upozoravaju da cela jedna generacija ne štedi na odgovarajući način, a dve trećine “milenijalaca” nemaju apsolutno ništa u penzionoj štednji. To znači da “milenijalci” nimalo nisu profitirali od višegodišnjeg rasta cena deonica, kao što su nekada profitirali njihovi roditelji i bake i dede, navodi portal “Atlantik”.
Izvor: Srna
Foto: Pixabay
