Da su srpski programeri traženi u svetu, odavno znamo. Međutim, prošla 2017. donela je jednu veliku promenu.
Među najtraženijima su sada informatički proizvodi iz Srbije, odnosno programi koje naši informatičari prave kod kuće.
To utiče na bruto domaći proizvod, na prosečnu platu i konačno stvara uslove da pametni ljudi ostanu u Srbiji. Trenutno zemlji nedostaje 10 hiljada programera!
Ovo je srpska nafta. Otkrivena je odavno, ali čini se da je tek od 2017. masovno crpimo. Znanje.
Fakulteti poput ETF-a i PMF-a, ali i brojnih novih škola izvor su sve traženijih programera. Početna plata u IT sektoru je 1000 evra što se ne može uporediti ni sa jednom drugom granom privrede u Srbiji.
“Razvojne šanse za IT u Srbiji su fantastične. IT u Srbiji cveta, cveta već nekoliko godina i nastaviće da cveta”, kaže Dragan Tomić iz Majkrosofta.
Na pitanbje šta je najlepše, on kaže: “To što naše kompanije koje su ranije radile kao podizvođači sada dobijaju poslove direktno. I polako se stvaraju uslovi da se naši IT stručnjaci, rasuti po svetu vrate u zemlju.”
Uplate, isplate, brze transakcije i u zemlji i u inostranstvu. Svi to želimo. Ali, problem je bezbednost. Upravo su srpski programeri tokom 2017. Izbili među vodeće u razvoju sigurnih mreže – takozvane blockchain tehnologije, koja je postala hit u svetu. Čak je u Beogradu organizovan i hakaton – takmičenje hakera i tvoraca sigurnih mreža.
“Beograd i Srbija su jedno od najrazvijenijih mesta u Evropi kada je reč o bitčejn tehnologiji. Dakle, Beofrad i Srbija su pozicionirani kao jedno od top mesta za blokčejn”, kaže Tomić.
Prema podacima Infostuda, broj oglasa u kojima se traže IT kadrovi u 2017. Porastao je za 20 do 30 odsto.
“Ovaj vrtoglavi rast je ograničen sve većim nedostatkom IT kadrova. Sve više će se tražiti kadrovi sa specifičnim znanjima, kao što je veštačka inteligencija, ili takozvana poboljšana stvarnost”, objašnjava Veronika Tasić Vušurović, Digitalna Srbija.
Ali, za najbolji događaj u 2017, sami predstavnici IT sektora biraju to što je informatika uvedena u osnovne škole. Pozitivna promena koju će ovaj potez doneti osetiće se verovatno tek kroz nekoliko godina, ali vredi biti strpljiv.
“Mladim ljudima najviše treba pomoći mentorstva, da nauče na greškama drugih. Onih koji su već pokušali da razviju svoje ideje i nekada su uspeli, a nekada ne”, kaže Tasićeva.
Organizacije poput Startit Huba, ICT huba i drugih koje okupljaju mlade da zajedno rade, mozgaju i pronađu rešenja – motor su razvoja IT sektora. Iako su u startu delovali kao velike igraonice, danas su vredna preduzeća, koja žele da kupe stranci.
Izvor: Prva
Foto: Pixabay
