Od Azerbejdžana do Brazila, ljubitelji karatea željno iščekuju virtuelnu verziju svog omiljenog sporta. I to prvu srpsku karate igricu, koju prave studenti Fakulteta organizacionih nauka. Namenjena je mobilnom telefonu i već je našla kupce, i to iz Njujorka.
Poput tenisa, i karate ima jednog vrhunskog Rafaela, Azerbejdžanca Rafaela Agajeva. Baš on je glavni junak prve srpske karate igrice, koju prave šestorica studenata Fakulteta organizacionih nauka.
„Kontaktirali smo bukvalno sve najveće svetske šampione trenutno, i neke svetske zvezde. Kao što je Muhamed Ali bio u boksu, tako je jedan Rafael Agajev u ovom sportu. Imamo njegovu podršku u korišćenju njegovog lika i u promociji same igrice. Trenutno imamo 16 karaktera, a nakon izbacivanja nekog sadržaja u javnost, počeli su da nam se javljaju i drugi šampioni, tako da sada imamo problem kako da smanjimo broj karatista“, objašnjava student FON-a Uroš Mijalković.
Igricu su nazvali „Karate do“, što je autentičan naziv te borilačke veštine na japanskom.
„Igrice koje su za računar su uglavnom ogromne i mi sa timom od pet ljudi ne možemo da napravimo igricu tolikog obima u nekom kraćem vremenskom periodu. Trenutno je mobilna industrija u velikom razvoju i sve se više igrica pojavljuje za mobilne telefone“, kaže student FON-a Stevan Končar.
Kako se pravi igrica, nisu učili na fakultetu, već su zajedno istraživali na internetu. Igrica nije zvanično lansirana, ali je testira hiljadu ljudi iz čitavog sveta.
„Svako ima svoj deo posla za koji je odgovoran i svoje obaveze koje treba da ispunjava na vreme. Ja sam zadužen za održanje tog kvaliteta softvera odnosno igre i trenutno radim na vođenju tog testiranja, pošto smo trenutno u test fazi. I jako je bitno da dobijemo kvalitetan odgovor sa tržišta od naših testera da bismo mogli da unapredimo igru“, pojašnjava Nemanja Tanasković.
A u iznajmljenom stanu, likovi i pokreti karatista unapređuju se već godinu dana. Pomoć stiže i od partnera iz Njujorka, koji su zainteresovani da otkupe igricu.
„Stalno smo išli napred i stalno smo nekako grabili, tako da znamo da radimo i po deset, petnaest, dvadeset sati, meni je rekord za sada 40 sati i to bez prestanka“, seća se Stefan Đorđević.
Jedan od kreatora igrice Stanko Kostić napominje da je teško raditi, jer investicije nisu povoljne za to tržište, ali da imaju neku viziju koje se drže.
Odluke donose glasanjem. U timu imaju profesionalnog karatistu, ali kada naiđu na problem često ni to ne pomaže.
„Manje-više karate pokreti nisu toliko teški, jer znamo kako izgledaju i pratimo da to bude neki prirodan tok. Više je teško preneti sva ta pravila borbe u karate igricu, jer sama pravila nisu kompatibilna sa klasičnim borilačkim igricama, tako da je to bio malo veći problem oko gejm dizajna“, kaže dizajner Nikola Dragojević.
U svetu ima 100 miliona karatista koji će za dva meseca besplatno dobiti svoju igricu. Do tada bi „Karate do“ trebalo da bude završen. Čim polože preostale ispite, ovi studenti planiraju novu igricu, ali za drugi sport.
Izvor: rts.rs
