Regionalna online konferencija o trendovima u telekomunikacijama i medijima DIGITAL 2020 powered by Huawei, održana je 10. i 11. septembra u organizaciji Color Media Communications uz institucionalnu podršku Ministarstva za kulturu i informisanje.
Ovim povodom, naš sagovornik bio je Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja…
Poslednjih godina svedoci smo sve češćih napada i etiketiranja novinara koji pokušavaju da iznose i saopštavaju istinu, što je, naročito, došlo do izražaja tokom krizne situacije izazvane virusom korona i vanrednom situacijom. Na koje sve načine država pokušava da zaštiti novinare i generalno novinarsku profesiju?
– Za početak, moram da kažem i iznesem izvesnu sumnju da smo ”često bili svedoci napadanja i etiketuiranja….”. Iskreno, ako je toga i bilo, to su ipak odvojene i pojedinačne pojave, koje ne bi smele da budu podvedene pod – masovno. Nije toga baš bilo u meri koja bi da zabrinjava, mada mi se čini da su neke od tih pojava bile politizovane. Uostalom, zar napada i etiketiranje novinara nema bilo gde u Evropi ili svetu? Ima ih svuda i lično mislim da je u Srbiji toga bilo najmanje. Ne tvrdim, naravno, da je kod nas po tom pitanju sve sjajano i bajno, već ocenjujem da je medijska scena dobra i korektna i da zaštita novinara može (i mora) da bude bolja. Što se tiče Ministarstva kulture i informisanja, kao i mene u svojstvu resornog državnog sekretara, uvek ću se truditi da se medijski radnici štite, da im se ojača položaj u društvu, da rade slobodno, bez pritisaka i pretnji, odgovorno, profesionalno i u duhu normative koja se odnosi na njih. Uostalom, i sam sam – novinar!
Mogu li mediji da opstanu i prežive novo digitalno doba koje u smislu slobode govora i informisanja sa sobom nosi brojne prednosti, ali i opasnosti, bez pomoći države i državnih službi?
– Moj stav je da – moraju! Borba za opstanak je u genima svakoga od nas. Digitalno doba je već uveliko počelo i naša medijska scena se odlično nosi sa tim izazovom. Ona se, u stvari, odlično uklopila u nove informativne tehnologije. Naravno da tu postoji problem takozvanih lažnih vesti, koje nisu zaobišle ni naše podneblje, ali se država i ministarstvo odlučno i sasvim dobro bori protiv ”fake news”. To se čini – istinom! Ineč, država je uvek spremna da pomogne, samo joj se treba pravovremeno obratiti, a ne samo kritikovati. Tačnije, svi moramo biti podložni jednom sistemu vrednosti i vladavini prava, jer u suprutnom se sve urušava. Najzad, ponoviću ovom prilikom jednu moju rečenicu iz ranijeg intervjua: mediji u Srbiji će teško preživeti bez pomoći države.
Na koji način su pandemija koronavirusa i vanredno stanje, po vašem mišljenju uticali na medije?
– Neko je jednom negde rekao da posle pandemije više ništa neće biti isto. Ja se delimično sa tim slažem, svestan da kovid-19 nije zaobišao i medije. Smatram da su mediji u svojoj žilavosti i načinu da i u najtežim situacijama prežive, pokazali i ovog puta tu vrstu izdržljivosti i istrajnosti. Novinari su tokom kovida -19 radili (i rade) u teškim uslovima i po meni su potpuno odgovorili zadatku koji je društvo postavilo pred njih. Tačnije, veoma dobro i odgovorno su informisali građane Srbije o virusu, ne šireći pri tom paniku i strah, već na pravi način plasirali svoje izveštaje. Slažem se da su medicinski radnisi naši heroji, ali su za mene to i medijski radnici. Bilo je, doduše, nekih manjih iskakanja i dvosmilenih informacija, ali se to ipak može podvesti pod nesporazum ili nedovoljnom jasnoćom dobijenih vesti o pandemiji. Ubeđen sam da niko od nadležnih ništa nije sakrivao, niti ulepšavao surovu virus stvarnost, osim kada su uzimani neki drugi kriterijumi i stavovi, o kojima se najčešće samo nagađalo.
Digitalni mediji i društvene mreže nose sa sobom brojne prednosti, ali u kolikoj meri su oni tokom korone pomogli, odnosno odmogli, građanima da se tačno i istinito informišu?
– Zbog same činjenice da su digitalni mediji najbrži u plasiranju informacija, smatram da su oni tokom pandemije i te kako pomogli građanima Srbije, pogotovo u preventivi. Setimo se samo kako smo prosto bili ”bombardiovani” vestima o merama naše Vlade i načinu ponašanja tokom virusa, koje i danas važe. Od pranja ruku, do nošenja zaštitne maske i okupljanja na javnim mestima. Ogromna većina se, zahvaljujući baš uticaju medijima i njihovim digitalnim sadržajima upozorenja, ponašala vrlo odgovorno, što je na kraju rezultiralo sve manjim brojevima zaraženih i obolelih. Naš uspeh u regionu po tom pitanju nije slučajan, a uloga svih medija je u tom smislu bila neprocenjivo velika, dominantna.
Kako vidite novinarsku profesiju i medijske slobode u Srbiji nakon pandemije?
– Novinarsku profesiju sam oduvek doživljavao kao pronalazak svetog grala. Sloboda medija, koja je podrazumevajuća, biće onolika koliko je zaslužimo svojim radom. Tako je bilo po meni pre pandemije, tako će biti i posle nje, uz napomenu da ojačanjem statusa novinara jača i sloboda te profesije. Niko ništa ne poklanja, već se za svaku vrstu slobode treba izboriti regularnim putem, u koje, pre svega ubrajam, normativu. Zajedno i samo zajedno, novinari mogu mnogo da učine i zaista budu ”sedma sila”.
Započeo je, kao što znate, proces medijskih reformi donošenjem Strategije sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2025. slede izmene i dopune seta medijskih zakona, koji su obavezujući i koji se moraju poštovati. Lično ću dati pun doprinos da te reforme obuhvate sve aktere naše medijske scene, koja je trenutno dobro izbalansirana i koja sasvim korektno izvršava svoju ulogu u okviru javnog interesa naših građana. Za početak, ipak, moramo jednom zauvek rešiti pitanje, koje je za mene pitanje svih pitanja: ko je novinar? Definiciju nigde nećete naći, pa ispada da su svi i niko novinari. To tako ne može. Imam rešenje za mnoga pitanja, pa i za ovo koje ovde postavljam. Ali, – o tom, potom.
Tokom dva dana na konferenciji su otvorena mnoga pitanja i doneseni mnogi zaključci. Obrađivane su teme koje će biti aktuelne i u narednom periodu i na koje treba stalno skretati pažnju jer se pokazalo da je digital u širem smislu potreban u svim „normalnostima“.
Konferenciju su podržale kompanije: Huawei, Telekom Srbija, Telenor Srbija , Vip Mobile, SBB i Heineken Srbija.