Home Tags Posts tagged with "društvene promene"
Tag

društvene promene

    Društvene mrežeVesti

    Egipat 5 godina posle – Da li je to ikad bila social media revolucija?

    written by Nevena Jovanović

    Ono što je bilo započeto na trgu Tahrir je zarazilo mnoge, ali aktivisti kažu da su Facebook i Twitter bili samo alati, a ne pokretačka snaga.

    25. januara 2011. stotine hiljada demonstranata se okupila na trgu Tahrir i posejala seme nemira, te je nekoliko dana kasnije tadašnji predsednik Hosni Mubarak svrgnut nakon 30 godina na vlasti. Skoro godinu dana nakon što su u Tunisu izbile demonstracije, protesti u centralnom Kairu su dodatno izazvali potrese širom Bliskog istoka i Severne Afrike u pokretu koji je poznat kao Arapsko proleće.

    Dok je priroda svakog pro-demokratskog ustanka i njihov uspeh varirao od zemlje do zemlje, ono što im je bila zajednička karakteristika su društveni mediji.

    S vremena na vreme, tokom 2011, termin Arapsko proleće se zamenjivao sa Twitter ustankom ili Facebook revolucijom kao što su često globalni mediji prenosili. Ali uprkos zaljubljenosti Zapada u tu ideju, do pobuna nije dolazilo zbog društvenih mreža. Umesto toga, platforme su samo pružale mogućnosti za organizaciju koje tradicionalne metode nisu mogle.

    Kako kaže jedan od učesnika protesta, Favaz Rašed: ‘Koristili smo Facebook da zakažemo proteste, Twitter da koordiniramo i YouTube da sve to saopštimo svetu’.

    Nigde ovo nije jasnije nego u Egiptu, gde su društveni mediji dobro inkorporirani u kulturu pretežno mlađe populacije – 60% ispod 30 godina. Njihov online revolucionarni duh je zarazan za one koji gledaju sa strane. Broj tvitova koji su objavljivani o Egiptu, skočio je sa 2.300 na 230.000 dnevno, nedelju dana pre nego što je Mubarak dao ostavku 11. februara.

    Međutim, revolucionarni uspeh je bio kratkog daha jer je Mubarakova vlada zamenjena podjednako represivnom Muslimanskom braćom, pre nego što je stranka smenjena vojnim udarom jula 2013. Na kraju, i oni su zamenjeni Abdel Fatah el Sisijem pod čijom vlašću dolazi do državne represije, zastrašivanja i napada na slobodne medije mnogo više nego pre, ističu pišu zapadni mediji.

    Alat konflikta

    Vael Gonmin je jedan od zaslužnih za početke online egipatske revolucije tako što je objavio jednostavnu i anonimnu Facebook stranu – Svi smo mi Kaled Said, kao omaž dvadesetdevetogodišnjem muškarcu koji je mučen do smrti od strane policije. Na strani se okupilo 100.000 ljudi za tri dana i ubrzo je postala najviše praćena strana u arapskom svetu.

    ‘Ali onda je euforija izbledela, nismo uspeli da postignemo konsenzus i politička borba je dovela do intenzivne polarizacije’, rekao je Gonmin na nedavnom Ted talk-u. ‘Društvene mreže su ubrzo postale poprište dezinformacija, glasina i trolova. Alat koji nam je služio da svrgnemo diktatore je na kraju nas rasparčao’.

    Ističući Gonminovu poentu, BBC je u ponedeljak ujutru izvestio da je hešteg #I_participated_in_January_Revolution postao centar online borbe između pristalica i protivnika revolucije. Demonstranti koji su podržavali događaje pre pet godina dobili su kritike od nekih Facebook i Twitter korisnika koji smatraju da prvi treba da se stide svih tih godina previranja i da je revolucija bila zločin.

    Social media revolucija? Da li događaji u proteklih pet godina mogu da se klasifikuju kao social media revolucija? Za aktivistu Leila Zahru, koji je uz ostale bio stacioniran na trgu Tahrir i koji je radio na svim pozicijama, od distribucije hrane do radne grupe protiv seksualnog uznemiravanja, ovaj termin je uvredljiv i reduktivan.

    ‘To je bilo mnogo više od akcije ljudi koji su imali pristup Facebooku i Twitteru. Da nije bilo radničke klase i marginalizovanih hiljada ljudi, ova se revolucija ne bi ni desila’, dodaje Leil.

    Umesto toga, on smatra da su pređašnji događaji bili narodni ustanak koji se dešavao duž slojeva klasa i realnosti.

    ‘To je bilo vreme velike ljudske lepote… oličene u solidarnosti i kolektivnog stavljanja života na kocku zarad ideje o boljem sutra. S druge strane, donelo je samo novo nasilje sistema’.

    Kada je upitan da istakne dva tvita – jedan koji sumira njegov život pre pet godina i jedan od danas – stiče se utisak da je posvećenost aktivizmu, a ne Twitter samo po sebi, ono što je dovelo do promene.

    ‘To je alat i još uvek se dobro koristi, ali nije alternativa fizičkom izražavanju slobode u javnom prostoru’, kaže on.

    #FreeAlaa U turbulentnim godinama nakon revolucije, moć društvenih medija nije nas napustila, ali se njihova primena promenila. Za mnoge aktiviste, Twitter i Facebook postaju alati koji pomažu da se zadrži pažnja na ljudima koji su izgubili živote u ustanku, poput Kaleda Saida, ili one koji su u međuvremenu uhapšeni od strane vlasti. Jedan od najpoznatijih koji su lišeni slobode je Alaa Abd el Fatah, ikona egipatske revolucije, koji je osuđen na 4 godine zatvora u oktobru 2014. zbog učestvovanja u protestima u novembru 2013. Zvanična presuda obuhvata ‘napad na policajca i krađu njegovog toki-vokija’, ali za njegove pristalice koje su se okupile oko heštega #FreeAlaa je dosta jednostavnije – uhapšen je zbog svojih neslaganja.

     

    Zahra ipak smatra da u represivnom medijskom okruženju, treba biti oprezan u vezi sa postovanjem online.

    ‘Društvene mreže su prostor za izražavanje van sistema kontrole i veoma su moćne za mnoge. S druge strane, treba imati u vidu da su, uglavnom, u privatnom vlasništvu i da se tamo poštuju pravila tih korporacija’, ističe on.

    Ove godine je na godišnjicu početka revolucije, Vlada uhapsila tri Facebook admina i optužila ih za ‘umrežavanje zarad podrivanja državnih institucija’. Za mnogo aktiviste, borba za revoluciju i dalje živi.

    Pripremila: Nevena Jovanović
    Izvor: theguardian.com
    Foto: Amr Abdallah Dalsh/Reuters

    January 26, 2016 0 comment
    0 Facebook Twitter Google + Pinterest