S obzirom da u startu koštaju znatno više od sličnih modela sa klasičnim benzinskim i dizel motorima, automobili na električni pogon svoj put do kupaca pronalaze kroz državne subvencije, poreske olakšice i druge beneficije koje im u razvijenim zemljama pripadaju po zakonu. Postavlja se pitanje šta bi se dogodilo sa prodajom električnih automobila da ne postoji intervencija države?
Da su električni automobili i dalje skupi, i da ih čak i građani u bogatijim zemljama, sa visokim životnim standardnom, kupuju uglavnom zato što imaju ekonomsku računicu (niski troškovi eksploatacije, poreske olakšice) i druge svakodnevne beneficije (besplatno parkiranje, ulazak u centar grada gde je drugim vozilima zabranjeno, vožnja žutim trakom…), znalo se i ranije.
Međutim, sada smo u prilici da na primeru Danske, koja je bila jedna od predvodnica “buma” električnih automobila u Evropi, vidimo šta se dešava sa prodajom vozila na struju kada država odluči da ukine neke od pogodnosti koje su koristili kupci ove vrste automobila.
Naime, ova država je trenutno jedina članica Evropske unije u kojoj je zabeležen pad prodaje vozila na struju. I to prilično dramatičan pad – u prvom tromesečju 2017. tražnja za električnim automobilima smanjena je za čak 60,5% u poređenju sa istim periodom 2016.
U isto vreme, susedne zemlje, kao što su Nemačka i Švedska, beleže rast prodaje elektroautomobila i do 80%, dok na nivou čitave EU povećanje prodaje prema podacima Asocijacije evropskih proizvođača automobila (ACEA) iznosi 30%.
Šta je dovelo do takvog negativnog trenda u Danskoj, koja je bila među vodećim zemljama po rastu prodaje automobila na struju?
Moguće je da će primerom Danske krenuti i neke druge države EU u kojima su električni automobili takođe popularni, što bi uzdrmalo proizvođače čiji se proizvodni program u potpunosti ili u velikoj meri oslanja na prodaju ekološki prihvatljivih automobila, kao i one koji planove za budućnost temelje upravo na razvoju i masovnoj proizvodnji vozila na struju, među kojima su i nemački giganti Volkswagen i Mercedes.
Rešenje se traži u snižavanju troškova proizvodnje električnih automobila, što se opet u najvećoj meri svodi na pojeftinjenje pogonskih baterija i njihovu masovniju proizvodnju.
Tako je Mercedes nedavno započeo izgradnju fabrike baterija, po veličini slične Teslinoj “gigafabrici” u Nevadi.
Sniženje maloprodajnih cena električnih automobila, uz povećanje automonije vožnje, dalji razvoj infrastrukture punjača i skraćenje vremena za dopunu baterija, presudni su faktori za omasovljenje prodaje vozila na struju u budućnosti, kada će oni postati tržišno konkurentni tako da državne subvencije i druge olakšice više neće biti presudne prilikom odluke kupaca da nabave električno vozilo.
Kao i u mnogim drugim oblastima kada su u pitanju trendovi koji vladaju u razvijenim evropskim zemljama, Srbija je i u ovom slučaju na začelju.
Bez državnih subvencija i odgovarajuće infrastrukture, a uz nisku kupovnu moć građana, električni automobili na našim putevima još dugo će biti egzotična i retka pojava.
Izvor: B92