APR: “Uvedene promene usmerene su na dalju digitalizaciju poslovanja celokupne privrede koja bi trebalo da doprinese ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja”; RNIDS: “Na tuđem domenu ste podstanar i vaša adresa e-pošte je vaša isto koliko i soba u iznajmljenom stanu”, piše PC Press.
Izmenama zakona privrednim društvima uvedena je obaveza da registruju elektronske adrese za prijem e-pošte kako bi Agencija za privredne registre (APR) mogla da im šalje rešenje o registraciji u obliku elektronskog dokumenta. Do sada su privredna društva u APR-u mogla besplatno da registruju adresu svoje e-pošte, ali ubuduće je to obaveza.
Naime, član 21. zamenjen je članom 14. Zakona o privrednim društvima, kojim je propisano da je privredno društvo dužno da ima adresu za prijem elektronske pošte. Ova obaveza proističe iz zakonskih odredbi kojima se uređuje elektronska registracija, kao i dostavljanje elektronskog dokumenta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument.
Upravo novoustanovljena obaveza registracije adrese e-pošte u APR-u postavila je i pitanje na kom domenu, kao privredno društvo, imate adresu e-pošte
U RNIDS-u ističu da pored Web adrese na kojoj je lociran sajt, naziv domena definiše i adresu e-pošte. Adresa može da bude na domenu nekog od besplatnih servisa (yahoo.com, gmail.com…), na domenu vašeg trenutnog Internet provajdera (mts.rs, sbb.rs…) ili – na vašem domenu. Pritom, vrlo je bitno s koje strane znaka “@” se nalazi naziv domena. Iako u adresi npr. nazivfirme.rs@gmail.com figurira i naziv domena koji je firma registrovala na sebe, takva adresa i dalje je na Google-ovom domenu. Ovakve greške, ma kako čudno izgledale, uopšte nisu retkost na našem netu.
Postoji više dobrih razloga zašto adresa vaše poslovne e-pošte treba da bude na vašem Internet domenu. Odnosno, zašto naziv vašeg Internet domena treba da bude sa desne strane znaka @.
Osnovni razlog tiče se vlasništva. Korišćenje e-pošte na tuđem domenu nosi određene rizike
Vlasnik domena može da promeni pravila korišćenja usluge, tako da vi, iz nekog razloga, ne možete da nastavite da koristite tu “svoju” e-poštu. Vlasnik domena može da vam uskrati dalje korišćenje “vaše” e-pošte, u skladu sa svojim pravilima (s kojima ste se saglasili iako ih nikad niste pročitali).
Ako je vlasnik domena Internet provajder, on može da prestane da postoji ili da prestane da pruža takvu uslugu
Pružalac usluge može da promeni domen na kom svojim korisnicima daje besplatne adrese e-pošte, čime adrese “vaše” e-pošte na starom domenu prestaju da postoje. Takav slučaj se već desio s jednim od srpskih Internet provajdera.
Na tuđem domenu ste podstanar i ta “vaša” adresa e-pošte je vaša isto koliko i soba u iznajmljenom stanu. I za sobu kažete “moja soba” iako ona ima svog vlasnika koji određuje pravila njenog korišćenja i ima pravo da ta pravila menja po svom nahođenju. A može i da proda taj stan ili da ga pokloni… čime biste vi trajno ostali bez “svoje” sobe. Vi na to nemate nikakvog uticaja.
Takođe, nemate uticaja ni na to šta neko drugi radi sa svojim domenom i vrlo je nezahvalno da svu svoju poslovnu komunikaciju vežete za adresu e-pošte koju uopšte ne kontrolišete. Mnogo je bolje biti svoj na svome (domenu). Jedan od razloga je i kredibilitet – kome će potencijalni partner ili kupac pre verovati – nekome ko se javlja sa besplatne adrese koju može da ima bilo ko (procenjuje se da adresu na gmail.com ima više od 1,2 milijarde korisnika) ili nekome ko se javlja sa adrese koju može da ima samo vrlo ograničen broj ljudi? I čiji vlasnik može lako da se proveri (na rnids.rs/whois i u APR-u). Konačno, zašto biste u svakodnevnoj komunikaciji, kad god koristite svoju e-poštu, reklamirali Google, Yahoo ili provajdera kad možete svoju firmu? Svaki put kada neko dobije e-poštu od vas, na vašem domenu, videće naziv vaše firme i veća je šansa da će mu on ostati u sećanju. Zašto to ne biste iskoristili?
S druge strane, u Agenciji za privredne registre ističu i ostale prednosti koje donose nedavno usvojene izmene zakona. Tako je omogućeno da, prilikom elektronske registracije osnivanja društva, overu potpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o elektronskom dokumentu, zameni kvalifikovani elektronski potpis članova društva. Time će biti eliminisani troškovi osnivača za overu potpisa. Osim uštede u vremenu, koja se postiže ukidanjem potrebe dolaska na šaltere, e-registracija će omogućiti i dodatnu uštedu u troškovima, budući da će naknada za podnošenje e-prijave za registraciju osnivanja jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću, od oktobra 2018, kada bude uvedena ova nova elektronska usluga za privredu, biti za 20 odsto niža od naknade za podnošenje “papirne” prijave.
Novina koja se odnosi na obaveznu registraciju adrese za prijem elektronske pošte omogućiće efikasniju komunikaciju državnih organa s privredom i privrednih subjekata međusobno, što će s vremenom stvoriti preduslove za ukidanje “papirnog poslovanja” i smanjenje troškova kako privredi, tako i državi. Uvedene promene usmerene su na dalju digitalizaciju poslovanja celokupne privrede koja bi trebalo da doprinese ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja. Istovremeno, ovo je korak dalje u razvoju koncepta e-uprave čijoj je realizaciji posvećena Vlada i država u celini.
Elektronski potpis
Osim za potpisivanje elektronske registracione prijave, elektronski potpis koristi se i za potpisivanje dokumenata koji mogu činiti priloge uz elektronsku prijavu. O svim detaljima, Agencija je na svojoj Internet stranici objavila detaljno korisničko uputstvo koje vodi korisnika kroz sve faze – od popunjavanja same prijave, plaćanja, potpisivanja i podnošenja e-prijave do preuzimanja rešenja.
Za preduzetnike e-registracija već funkcioniše
Dok se na uvođenje e-registracije privrednih društava moralo čekati zbog usvajanja izmena zakona, elektronska registracija preduzetnika zaživela je početkom godine u Agenciji za privredne registre. Da bi koristio ovu uslugu, budući preduzetnik mora da ispuni tri preduslova. Za podnošenje elektronske registracione prijave preduzetnika u Registru privrednih subjekata potrebno je da podnosilac poseduje elektronski potpis, u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i čitač smart kartica ili USB token (zavisno od toga na kom se mediju nalazi elektronski potpis). Drugi preduslov je da podnosilac ima mogućnost plaćanja elektronskim putem, korišćenjem Visa ili MasterCard platne kartice, dok je treći preduslov da korisnik ima nalog na sistemu za centralizovano prijavljivanje korisnika Agencije za privredne registre, kojem se pristupa preko sajta www.apr.gov.rs.
Izvor: PC Press
Foto: Pixabay