Elektronsko i mobilno bankarstvo, koje je u startu promovisano kao besplatno – odavno to nije.
Dok im svako plaćanje na “klik” izbije novac iz džepa, klijenti se pitaju šta je zapravo trošak banaka kada su u pitanju onlajn transakcije, pišu Novosti.
Prilikom otvaranja svojih elektronskih naloga i mobilnih aplikacija, mnogi građani su bili obavešteni da na te transakcije banke neće uračunavati proviziju. Polako, bez pompe, gotovo neprimetno, finansijske ustanove su počele da se “ugrađuju” po svakom nalogu, u zavisnosti od sume, kao i broja transakcija u toku meseca.
I sve to uporedo sa sve većim brojem onlajn transakcija. Sudeći po komentarima nezadovoljnih klijenata, bankari nisu hteli da ispuste još jednu “zlatnu koku”, u sve većoj digitalizaciji plaćanja.
Prema podacima NBS za osam godina, od 2012. do 2020. godine, plaćanje elektronskim bankarstvom poraslo je više nego dvostruko, a mobilnim vrtoglavih 80 puta.
– Broj platnih transakcija koje građani i privreda obavljaju upotrebom elektronskog i mobilnog bankarstva je u stalnom porastu. Tako su u 2012. građani i privreda nešto manje od 73 miliona puta platili upotrebom elektronskog bankarstva, a oko 460 hiljada transakcija su obavili preko mobilnog bankarstva. Lane je obavljeno znatno više transakcija elektronskog bankarstva – skoro 143,5 miliona, a mobilnog bankarstva – nešto manje od 38 miliona – kažu u Narodnoj banci Srbije.
Kolike su naknade zavisi od računa, paketa, ali i od cenovne politike banaka. Dok pojedine dozvoljavaju izvestan broj besplatnih transakcija, najčešće do 20 mesečno, druge za svaku naplaćuju 15, 20, 30 ili čak 60 dinara, a za sume iznad 300.000 dinara i do 150 dinara. Kod većine banaka ova usluga je besplatna ukoliko se transakcija obavlja interno, unutar banke, sa računa na račun.
O znatno većoj upotrebi ovog bankarstva prošle godine u odnosu na 2012. govori i podatak o broju korisnika usluga internet i mobilnog plaćanja. Tako je na kraju 2012. godine 875.420 klijenata imalo ugovorenu uslugu elektronskog bankarstva, a 2020. godine 3.156.041 što predstavlja povećanje od 3,6 puta, kažu u NBS.
Izgovori sa kojima su u startu klijenti nagovarani da pređu na elektronsko bankarstvo su da će im biti jeftinije, a i lakše jer neće čekati pred šalterima. Na kraju je ispalo da su banke smanjile broj zaposlenih, a takse prebacile i “na klik”.
Provera stanja na računu u bankama se plaća
Klijenti poslovnih banaka u Srbiji, kojih je trenutno 25, plaćaju više desetina različitih taksi i naknada, a mnogi verovatno ne znaju da se naplaćuje i provera stanja na računu, pišu Novosti.
Upit stanja, opcija koja se regularno nudi na bankomatima pri podizanju novca, recimo, posle opcije ukucavanja pina i željene sume, može da vas košta od 15 do 60 dinara.
Pojedine banke ne naplaćuju proveru ako se novac podiže na bankomatu “svoje” banke, dok je drugima svejedno i uvek za ovaj upit olakšaju račun nekoliko desetina dinara. Na ovu proviziju utiče i kojom se karticom proverava, da li debitnom ili kreditnom, kao i da li se usluga obavlja u Srbiji ili inostranstvu.
NBS: Da banke pokažu odgovornost
Iako Narodna banka Srbije ne utvrđuje visinu naknada za pojedine usluge, od banaka očekujem da pokažu odgovornost i shvate da ni one ne postoje bez građana i privrede, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, povodom prakse da banke naplaćuju usluge elektronskog bankarstva, iako su ih promovisale kao besplatne.
Ona navodi da, iako centralna banka ne određuje njihovu visinu, obezbedila je da građani i privreda, pre nego što odluče u kojoj će banci otvoriti račun, imaju jasne i potpune informacije o tome koje sve usluge u kojoj banci dobijaju i po kojoj ceni.
Izvor: 021.rs, Novosti, Tanjug
Foto: Pixabay