Fiskalni savet (FS) smatra da u predstojećem periodu država treba da se fokusira na smanjenje deficita u 2021. na oko 2,0% bruto domaćeg proizvoda (BDP), u cilju fiskalne stabilnosti, poremećene, kako navode, zdravstvenom krizom Kovid-19.
Pored toga, Savet preporučuje povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu, kao i kontrolu rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini. Fiskalni savet smatra da bi bilo opravdano i potpuno zamrzavanje zarada.
Eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude daleko manji od prvog, selektivan i privremen, ocenjuje FS.
Uz to, ova kriza dala je dodatni razlog da se poveća ulaganje u zdravstvo, navodi se u najnovijem Izveštaju o uticaju zdravstvene krize Kovid-19 na ekonomska i fiskalna kretanja u zemlji.
Prema proceni FS, srpski BDP će usled negativnih efekata korona krize u tekućoj godini opasti za 3,0%, budžetski deficit će iznositi 7,0% BDP-a, a javni dug na kraju godine vidi na nešto preko 60% BDP-a.
Fiskalni savet napominje, ipak, da sve prognoze koje daje u ovom izveštaju imaju iz objektivnih razloga veliki stepen neizvesnosti, zbog toga ih ne bi trebalo tumačiti kao bezuslovne i potpuno precizne, već kao trenuno najverovatniji ishod očekivanih promena ekonomskih indikatora.
Ukoliko, međutim, u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti u odnosu na prethodne prognoze – pa bi pad BDP-a u 2020. u tom slučaju bio veći od 3,0% i mogao bi iznositi oko 5,0%, upozorava Savet.
Napominje se da će pad BDP-a Srbije biti manji od većine evropskih zemalja zbog strukture domaće privrede, a kao razlog navodi to što relativno veliki deo domaće privrede proizvodi osnovna, egzistencijalna dobra, za kojima u ovoj krizi tražnja nije znatno pala (hrana, kućna hemija i drugo).
Trenutno, ocenjuju da će, bez promene sadašnjih politika, budžetski deficit biti najverovatnije ipak blizak onom koji je planiran rebalansom i pored toga što dobar deo planiranog paketa državne pomoći nije potrošen, navodi se u Izveštaju.
U slučaju promene politika, dodaje se dalje, deficit bi lako mogao biti i nešto veći od planiranog, jer bi ta promena verovatno značila dodatni (svakako manji) paket mera podrške privredi i/ili isplatu finansijske pomoći nekim preduzećima u kojima država ima vlasništvo (na primer Air Serbia).
Savet takođe procenjuje da će privredni pad u 2020. dovesti do smanjenja broja zaposlenih za 30 do 50.000, uz opasku da se u javnosti daju brojne neutemljene ocene – od prognoza sindikata da će bez nove državne pomoći više stotina hiljada ljudi izgubiti posao, do ocena da će broj zaposlenih nastaviti da se povećava.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay