Lon Safko je autor koncepta “fusion marketing”. I ne, to nije neka posebna nauka, već oblast koja se fokusira na jednostavnu činjenicu uvezivanja svih marketinških alata i tehnika. Tradicionalni i digitalni mediji, kao i društvene mreže, samo su delići iste puzle koja vodi do jednog cilja – marketinške efikasnosti. Safko je autor ovog koncepta, a biće jedan od govornika na ovogodišnjoj SEMPL konferenciji, koja se održava 29. i 30. novembra u Portorožu.
Čini se da je Lon Safko, inovator iz SAD-a, uvek ispred svog vremena. Otkrio je kompjuter koji je čoveku spasio život, ne znajući koliko bi to uticalo na živote mnogih osoba sa invaliditetom; napisao je Bibliju društvenih mreža pre nego što su društvene mreže bile u punom zamahu i stvorio prethodnike Siri, Alexa i drugih virtuelnih asistenata. Po njegovom mišljenju, društvene mreže počinju da idu nizbrdo i veruje da budućnost leži u virtuelnoj stvarnosti, kada bismo samo znali kako da profitiramo od nje. Kaže da ga njegova otkrića nisu obogatila, nažalost, jer veliki igrači preuzmu zasluge, a bitka na sudu je skupa.
Spisak vaših otkrića uključuje i “prvi kompjuter koji je spasio ljudski život”, kako je rekao Steve Jobs, jedan od osnivača Apple-a. O čemu se tu radi?
– 70-ih godina, igrao sam se kompjuterima i pokušavao da ih nateram da urade što je više moguće. U to vreme, uspeo sam da programiram kompjuter da sluša i govori. To tada nisam shvatio, ali bio sam prva osoba ikada koja je to uradila. Početkom 80-ih sam povezao kućne aparate bez ikakve žice. Mogao sam da sedim ispred kompjutera i kažem “uključi TV”, “otvori vrata” ili “zovi mamu”. Kompjuter bi rekao “Dobro jutro, Lon, kako si danas?” i ja bih rekao “Dobro”.
Imao sam jedan kompjuter 1985. i nisam zapravo znao šta da radim s njim. Onda je neko pitao da li sam se ikada setio da pomažem osobama sa invaliditetom, posebno kvadriplegičarima i paraplegičarima. Takve stvari ljudima mogu bukvalno da spasu život.
Gde nalazite inspiraciju i ideje za svoja otkrića? Da li pratite savete koje dajete seminarima i konferencijama?
– Dobro pitanje. Praktikujem svoje savete. Ideje mi dolaze sve vreme, neke od njih su baš zabavne. Čudno je, ali vidim dve stvari koje naizgled nemaju ništa zajedničko, kombinujem ih i iz toga nastane nešto kul. Na primer, zakačite meku četku koja proizvodi sapun na produžetak usisivača. Zar to ne bi bilo super?
Prvo izdanje Biblije društvenih mreža je objavljeno 2009, pre skoro deceniju. Stalno slušamo o tome kako se brzo društvene mreže razvijaju i kakav uticaj imaju. Šta niste očekivali tada, a kasnije se desilo, i šta vas je najviše iznenadilo?
– Bio sam uzbuđen oko Web 2.0 od 2006. godine i mislio da će to biti nešto posebno zbog njegove dvosmerne komunikacije i povezanosti sa drugim ljudima. Društvene mreže su 2008. doživele ekspanziju i od tada rastu – sve do pre 2-3 godine. Znao sam da će to biti velika stvar, pa sam napisao najveću knjigu ikada; stvarno morate koristiti obe ruke da je podignete. Iako je prošla decenija od prvog izdanja i menjana je tri puta, još uvek je aktuelna jer je razlog zbog kog ljudi koriste Facebook i druge mreže ostao isti. To je najbolji način da se povežete sa ljudima. Neki aspekti tehnologije su se promenili i iznenađen sam koliko su neki od alata dobri. Ali nisam iznenađen što su društvene mreže razvile ove alate. One jednostavno uzimaju postojeće delove i sastavljaju ih na jedinstveni način. Trend koji ljudi tek sada počinju da shvataju je da društvene mreže idu nizbrdo. Postaje sve teže za prodavce i marketinške stručnjake jer su ljudi preplavljeni sadržajem.
Pre deset godina nisu postojali roboti ili aplikacije kao što su Facebook Messenger i WhatsApp. Neki brendovi ih sada uspešno inkorporiraju u svoju marketinšku komunikaciju. Šta mislite, da li bi ova tehnologija mogla da bude budućnost advertajzinga i marketinga?
– 2013. godine, što je davno kada je tehnologija u pitanju, pričao sam svima da paze na velike igrače kao što su LinkedIn i Facebook i alate koje koriste kako bi vas zadržali na svojoj platformi. Facebook nije imao Messenger, Twitter nije imao Direct Messages, pa smo morali da napuštamo platformu da bismo poslali poruku na drugom mestu. Velike kompanije su gledale najbolje odlike drugih društvenih mreža i onda ih koristile. Na kraju, svaka mreža ima sve opcije, kao npr. video snimke. Izazov za marketare je i segmentacija jer ljudi brzo menjaju platforme.
– Veštačka inteligencija, odnosno roboti koji govore (chatbot), će definitivno biti veliki trend narednih godina. Tek pre nekoliko nedelja sam instalirao chatbota na svom web sajtu i već mi je doneo tri kupca. Ova tehnologija je još uvek malo retardirana, ali definitivno treba obratiti pažnju na nju.
Kao pronalazač, bili ste među pionirima koji su prepoznali potencijal tehnologije prepoznavanja glasa. Pametni spikeri i aplikacije, kao Alexa, Siri i Cortana, stvaraju svoj put do domaćinstava i svakodnevne upotrebe. Koji je sledeći korak u razvoju ove tehnologije? Neki stručnjaci tvrde da će uskoro naši pametni asistenti pričati jedni sa drugima umesto sa nama.
– Da, čuo sam da su se Alexa i Siri posvađali na YouTube-u (smeje se). Sumnjam da će nam se terminatori pojaviti na vratima – toga se svi plaše. Veštačka inteligencija je sada više veštačka glupost jer nije toliko inteligentna, iako ide nabolje. Dajemo joj set pravila i, ako pravila nisu dovoljno dobra, nije ni veštačka inteligencija.
– Bio sam među prvima koji su razvijali tehnologiju prepoznavanja glasa. Moj raniji rad je doveo do Dragon Dictate, a IBM je dao mnogo novca za njegov razvoj. Sarađivao sam i sa Apple-om, što je dovelo do nastanka Siri-ja i drugih sistema. Pomislili biste da sam postao bogat, ali nije tako.
Zašto ne?
– Zato što kada velike korporacije uoče dobre ideje, one ih “usvoje”. To je fin način da kažem da njima nije bitno da li je to moj patent ili autorsko pravo, te ideje se jednostavno pojave u novoj verziji njihovog operativnog sistema. Nažalost, dva puta sam tužio Apple i Microsoft, kao i Sony i Hewlett Packard, ali suđenje košta milione dolara koje bih verovatno izgubio. Tako da ću nastaviti da otkrivam nove tehnologije i možda će jednog dana “kliknuti” (smeje se).
Foto: Promo