Kažu da je zahvalnost osnova harmonije kosmičkih odnosa. Ovo je malo pismo zahvalnosti sajber zajednici za svu podršku, ljubav i podstrek koji sam dobijala svo ovo vreme trogodišnje borbe za zdravlje i život…
Kada sam pre nekoliko godina u tviteru prepoznala diskurs tako tangentan mojoj duši, kada sam počela da noću do zore čitam haiku izjave ljudi koje bi mi inače stvarnost uskratila, shvatila sam koliko mi ovaj medij komunikacije postaje bitan u svakom pogledu i koliko mi ti ljudi znače.
Što je više rastao broj onih koje sam ja pratila i koji su mene pratili, nisam ni slutila da će me život ubaciti u novi žanr preživljavanja i borbe za goli život gde će mi ta zajednica na jedan čudan način postati proširena porodica.
Duboko uverena da bolest nije sramota da bi se skrivala, a da deljenje informacija u sajber svetu može doneti nekome samo spas, nisam krila ništa u ove tri godine agonije. Ni padove ni uspehe. Ni agonije ni radosti… Dijagnoza jednog od najsmrtonosnijeg kancera jajnika u trećoj fazi koji se širi kao požar vas,, istina, dovede do pozicije da vam je isključivo bitno šta dragi Bog misli o vama, a ne ljudi, ali sa druge strane koliko zapravo ljudska reč, molitva, podrška može biti podstrek u izlečenju, videla sam i na svom sajber primeru. Ne govorim samo u vizuri konkretne pomoći gde svi mi članovi ove sajber zajednice zaista na sve načine pokušavamo konkretim akcijama da pomognemo jedni drugima, već kroz sajber reči podrške i ljubavi koje imaju ključnu isceljujuću moć.
Nas pogled na svet samo je ogledalo nase duse, ako je ljubav u nama u svemu i svakom videcemo dobro, ako je zlo u nama i sveca cemo blatiti
— Isidora Bjelica (@isidorabjelica) March 27, 2016
Kancer je hronična autoimuna bolest, njegovi rilepovi su agonija za svakog od nas koji se za život izborio jedanput, dvaput ili čak četiri puta kao ja što je izgledalo nemoguće. Baš zato je sajber komunikacija način da danas više niko ne bude sam u svojoj bolesti jer uprkos onom malom procentu zalutalih duša i poremećenih ličnosti koje sajber svet koriste isključivo da bi povređivale druge, onlajn svet jeste pribežište za svaku ranjivu dušu koja traži razmenu informacija i emocija sa drugim zanimljivim dušama…
Tamo gde je bezuslovna ljubav ne postoji potreba za oprastanjem jer ljubav prekrije svaku bol i donese zaborav da bilo sta i treba oprostiti
— Isidora Bjelica (@isidorabjelica) March 10, 2016
Dakle, danas nijedan čovek nije više sam u svojoj surovosti svoje stvarnosti kada tvit zajednica promptno reaguje, brine i deli ono najbolje i najpozitivnoje što ljudski rod ima, a to je empatija.
Iako nas javni atavizam običaja da bolestan čovek treba da se povuče, sakrije i umre u tišini- tera na ovo ponašanje, danas sve veći broj ljudi i sa najtežim bolestima i u najtežim situacijama ostaje u komunikaciji sa svojim sajber prijateljima i to jeste najveća tehnolosko-emotivna revolucija.
Ljubav je jedini trag smisla u ovom surovom svetu #sama
— Isidora Bjelica (@isidorabjelica) March 3, 2016
Bilo da su u kolicima ili na hemoterapijama, ljudi danas mogu da imaju aktivnu komunikaciju sa bliskim i dragim osobama sajber sveta i na taj način da žive.
Ne samo da dobiju konkretnu pomoć preko neke akcije, davanja krvi, organizovanja lekara, već da kroz konkretnu živu reč, misao, emotivnu podršku, ostaju deo zajednice, a da im život ima i neki drugi sadržaj osim lečenja.
Dokle cemo na Balkanu da se stidimo bolesti, tuge, siromastva, usamljenosti, starosti… Nista od toga nije za stid
— Isidora Bjelica (@isidorabjelica) February 24, 2016
Znam da je moja statistika loša, znam da mi ona ne daje velike šanse da se bolest neće opet vratiti, ali ja kao i u najtežim situacijama verujem u nemoguće. Veliki deo te vere utemeljen je na iskustvu dobrote, podrške, ljubavi, milosti koju sam primila od mojih prijatelja iz sajber sveta.
Hvala vam.
Voli vas Isi