Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.
Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva.
Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.
#Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska.
Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu.
U susret konferenciji, a u okviru panela “Državni službenik: Krizno komuniciranje u javnoj upravi”, razgovarali smo sa Jasminom Stojanov, vlasnicom i generalnom direktorkojm agencije Nova communications.
Koji su izazovi u izgradnji i održavanju imidža u situaciji kada je ta osoba predsednik Republike? Da li u takvim situacijama često dolazi do kriznih komunikacija i šta to konkretno može da bude?
– Izazovi su ogromni. Prvo u tome da od osobe napravite nekog ko uopšte može da bude kandidat za predsednika, pa da onda pobedi na izborima, a posle svega da u godinama vršenja te funkcije odgovori svim izazovima svog posla. Zahvaljujući tome što je predsednik direktno izabran, a u slučaju da je i šef stranke koja ima vladu, sve su oči uprte u njega. On ima najveću odgovornost za sve što se događa u zemlji. On je kriv i kad pada kiša i kad se desi saobraćajna nezgoda. U tim okolnostima, svaka predsednikova komunikacija je potencijalno krizna, a u slučajevima političkih kriza, mnoge to i zaista jesu.
Koliko su dobra reputacija i prisutnost u medijima neophodni za osobu koja je javna ličnost?
– Zavisi šta je životna ambicija te osobe. Ako želi državnu funkciju dobra reputacija je poželjna. U ostalim slučajevima nije.
Može li loša reputacijada bude dobra reklama i u kojim situacijama? Da li PR stručnjak to razlikuje?
– Naravno da može. Kristijan Golubović je dobar primer. Sa one strane zakona, a selebriti. Živimo u vreme poremećaja vrednosti, pa su nekad važeće vrednosti skrajnute, a „poznatost“ je postala jedina i vrhunska vrednost. Nije uopšte bitno po čemu ste poznati. Nebitno je da li ste dečiji onkolog, profesionalni ubica, pevačica, ili ste neko ko psuje i preti na Tviteru, većina medija vas tretira isto – kao selebritija. PR stručnjaci, ako su stručnjaci, možda nešto i razlikuju, mediji ne.
U čemu je razlika između medijskog stručnjaka u odnosu na PR stručnjaka? Zašto se ove dve profesije često mešaju? Šta se sličnost, a šta razlike?
– Medijski stručnjak je neko ko se razume u funkcionisanje medija, u tiraž, u tržište, u finansiranje medij i slično. PR stručnjak je neko ko ume da iskoristi medij u korist svog klijenta. Ove dve profesije se mešaju od strane onih koji ne vide nikakvu razliku između Raste i Saleta Đorđevića. Sve im je u istoj ravni, pa i ovo što me pitate.
Kakva je situacija u PR profesiji kod nas trenutno, šta se dešavalo u poslednjih 10 godina i kakvu budućnost predviđate?
– Pr je verovatno profesija s najviše amatera i neznalica. Svako ko ne zna šta će sa sobom postane PR, a to je ozbiljan posao koji zahteva ozbiljno znanje i iskustvo. Predviđam da će tako biti i nadalje, da će ozbiljne agencije imati sve više nelojalne konkurencije koja će im, ubijanjem cena i kvaliteta rada, prosto onemogućiti da rade.
Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs