- Zbog postojećih strukturnih nejednakosti, žene u Srbiji imaju manje mogućnosti da doprinesu merama za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promena
- Biznisi koje vode žene vrlo su specifični i skoncentrisani u uslužnom sektoru, a najčešće su to mikrobiznisi i orijentisani su ka lokalnim tržištima, što ih čini posebno ranjivim
- Manje od 20 odsto žena se nalazi na visokim rukovodećim pozicijama u kompanijama
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Linija za finansiranje zelene ekonomije (GEFF Srbija lizing) organizovala je 23. novembra Nacionalnu radionicu o rodnoj ravnopravnosti. GEFF Srbija lizing ima za cilj da smanji rodne razlike i da poboljša pristup žena sredstvima za finansiranje projekata koji su u vezi sa klimatskim promenama, čime doprinosi njihovom većem uključivanju u zelenu ekonomiju.
Konferenciju je otvorila dr Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Republike Srbije koja je istakla da pomaka u uključivanju žena ima, s tim da je veliki posao u ovoj oblasti tek pred nama.
“Kada bismo posmatrali statističke podatke, ne bismo mogli da kažemo da smo zadovoljni uslovima za rodnu ravnopravnost, niti da smo uspeli da uključimo žene u oblast energetike i zelene tranzicije. Međutim, to ne znači da nisu načinjeni prvi koraci, kako bi se žene uključile u zelenu tranziciju. Doneti su novi zakoni, među kojima je najvažniji Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji omogućava stvaranje jednakih uslova za muškarce i žene. Danas u oblasti obnovljivih izvora energije radi 32 odsto, što je bolje od drugih oblasti energetike, ali je daleko od ravnopravnog’’ – rekla je Mihajlovićeva, pozivajući sve institucijama da se zajednički stvaraju uslovi za jednako učešće žena i muškaraca u Zelenoj agendi.
Aleksandra Vukosavljević, direktorka EBRD za finansijske institucije za Zapadni Balkan i Istočnu Evropu je ukratko u svom uvodnom izlaganju predstavila šta je u fokusu investiranja koje GEFF i EBRD pruža kompanijama u Srbiji koje su posvećene da svoja poslovanja okrenu u pravcu zelene tranzicije.
“EBRD putem GEFF Lizinga sa svojim donorima se udružuje da pruži investicije i tehničku podršku našim lokalnim finansijskim institucijama i lizing kompanijama kako bi se omogućio pristup kompanijama zelenoj tehnologiji visokih performansi. U tu svrhu GEFF Lizing daje podršku kompanijama u Srbiji da nabave opremu koja će posedovati ove performanse i omogućiti tranziciju ka zelenom ekonomiji koja će podrazumevati smanjenje emisije ugljendioksida putem smanjenje efekta zelene bašte i koja će biti klimatski održiva. Cilj svih aktivnosti koje GEFF preduzima je da se poboljša kvalitet života građana Srbije” – zaključila je Vukosavljević.
Christophe Zeeb, predstavnik Luksemburga u upravnom odboru EBRD-a je istakao da Luksemburg daje veliku podršku projektima koje GEFF priprema.
“Luksemburg se trudi već godinama da olakša pristup finansiranju ekonomski zelenih projekata. Godinama se već trudimo i da utičemo i poboljšamo rodnu ravnopravnost ovoj vrsti finansiranja. I posle mnogo uspeha, u ovoj sferi ima još mnogo toga da se uradi. U istraživanju koje ćemo imati priliku da vidimo biće primetan veliki napredak koji Srbija ima u ovom polju. Ujedno ćemo i moći da iskoristimo ove rezultate da još bolje targetiramo buduća ulaganja” – istakao je Zeeb.
Pregled glavnih nalaza istraživanja o rodnoj ravnopravnosti GEFF Lizinga u Srbiji imali smo priliku čuti od dr Marije Babović, ekspertkinje za rodnu ravnopravnost GEFF Srbija lizinga, koja je istakla da je pristup žena aktivnostima posvećenih klimatskim promenama vrlo nepovoljan.
“Sprovedena su istraživanja o stanju rodne ravnopravnosti i klimatskih promena, sa ciljem praćenja na koji način zeleno finansiranje doprinosi ne samo unapređenju biznisa, već i rodnoj ravnopravnosti u tim procesima. Postoje neki pozitivni trendovi, međutim jako su spori i biće potrebno jako mnogo vremena ukoliko se nastavi ovim tempom. Što se tiče ekonomskog delovanja, iako se poboljšava, stanje nije baš optimalno. Manje od trećine biznisa je u vlasništvu i pod rukovodstvom žena. Manje od 20 odsto žena se nalazi na visokim pozicijama menadžera u kompanijama. Takođe, istraživanje pokazuje da su biznisi koje vode žene vrlo specifični i da su skoncentrisani u uslužnim sektorima, a najčešće su to mikrobiznisi i orijentisani su ka lokalnim tržištima, što ih čini posebno ranjivim. Veoma važan nalaz je da je ulazak žena u biznis najčešće motivisan nuždom, zbog gubitka posla ili nemogućnosti zaposlenja. Žene u Srbiji imaju nepovoljnije šanse da se uključe u one aktivnosti koje omogućavaju da se smanje štetni uticaji na klimatske promene” – navela je Babović.
Žene u biznisu: kako krenuti ka zelenoj ekonomiji – mogućnosti i prepreke je bio prvi panel radionce u kom su sagovornici podelili svoja lična iskustva u razvijanju svojih poslovanja kao I prepreke sa kojima su se susretali.
Vidosava Džagić, pomoćnik direktora, Privredna Komora Beograda, navodi pravila koja vladaju na tržištu, odnosno način dolaska do posla, kao jedan od razloga zašto su žene skoncentrisane na određene sektore.
“PKS već intenzivno radi na određenim rešenjima. Zelena tranzicija je proces koji počinje od podizanja svesti, unapređenja znanja, transfera novih tehnologija, ali i jačanja otpornosti najosetljivijih, odnosno mikro, malih i srednjih preduzeća. Istraživanje koje je sprovela PKB pokazuje da su ova preduzeća veoma osetljiva na okruženje, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Ova preduzeća najviše zavise od dostupnosti struje, interneta, telekomunikacija i vode, te što je lokalna sredina manja i nerazvijenija, to je teže. Svaki drugi ispitanik se izjasnio da oporavak vidi kroz unapređenje kvaliteta i bezbednosti proizvoda i usluga, uvođenje pametnih tehnologija i zelenih tehnologija” – ističe Džagić.
Milena Puača, generalna direktorka, Arum Deč (korisnik GEFF Srbija lizinga) je kroz lični primer prikazala borbu koju vodi više od polovina kompanija u Srbiji.
“Kompaniju je suprug osnovao 1996. godine, a osnovna delatnost je bila uvoz semenskog krompira, da bi 2008. došli na zajedničku ideju da se bavimo reciklažom. Otkupljujemo istrošena ulja iz restorana, folije, staklo, metal, papir… Međutim, situacija je takva da je kompanija najčešće u minusu, te svake godine nakon što podvučemo crtu, razmišljamo o njenom zatvaranju. Najteže je sa uljem, koje se nakon prečišćavanja odlaže u kompanije koje poizvode biodizel. Kompanija je opstala podižući kredite, bez adekvatne pomoći državnih institucije” – ističe Puača.
Ana Džokić, suosnivačica, Zadruga Elektropionir ističe da se žene udružuju mahom iz nužde.
“Zadruga je, isto kao i većina ženskih biznisa, nastala iz potrebe u trenutku kada nije postojala mogućnost da domaćinstva koja žele da proizvode električnu energiju na svojim krovovima, to i urade i da višak energije šalju u mrežu. Okupilo se osam građana, sa željom da osnaže domaćinsta, proizvedu električnu energiju i šalju je dalje. Za sada su prepreke uglavnom zakonske, ali i to što su zadruge poslate u istoriju i neprepoznatljive su na tržištu. U Srbiji postoje trenutno dve energetske zadruge, od kojih je jedna pod krovom evropskog udruženja zadruga. Dobar primer uspešnosti je Nemačka, gde 25 odsto energije proizvode domaćinstva, pod okriljem lokalnih zadruga” – navela je Džokić.
Igor Urošević, Teknoxgroup predstavio je poslovanje kompanije i nove planove za budućnost.
“Kao zastupnici proizvođača građevinske mehanizacije, kompanija ima deo koji se bavi pripremom otpada, to su gasni motori koji koriste proizvedeni biodizel i deo koji se bavi solarnom energijom, odnosno proizvodnjom solarnih panela. Posebno se ističe značaj novih mašina za smanjenje zagađenja. Značajni su gasni motori, oni koriste biometan ili biogas, koji se dobija preradom otpada sa farmi i poljoprivrednih površina. Sagorevanjem može da se napravi struja. Trenutno se ova kompanija bavi otvaranjem novih deponija, odnosno njihove mašine će biti deo tih projekata” – rekao je Urošević.
Finansijski okvir: mogućnosti podrške inkluzivnijem i zelenijem poslovnom okruženju je drugi panel u kome su eksperti u ovoj oblasti dali smernice i put kojim bi trebalo ići ka daljem okretanju zelenoj ekonomiji.
Dr Slađana Sredojević, rukovodilac Centra za obuku banaka, Udruženje banaka Srbije ističe spremnost bankarskog sektora za zelenu transformaciju.
“Pored poznate direktne finansijske podrške koja je namenjena finansiranju projekata sa jakim ekološkim i društvenim uticajem, održivo finansiranje će uvesti nove finansijske instrumente. Na primer, zelene obveznice su relativno nov i brzo rastući fenomen na međunarodnim finansijskim tržištima. I naša zemlja je nedavno emitovala prvi zeleni finansijski instrument – prvu zelenu obveznicu. Dakle, sasvim je izvesno da će domaće bankarsko i finansijsko tržište obogatiti svoju ponudu kredita i drugih finansijskih proizvoda koji podržavaju transformaciju ka kružnoj i zelenoj ekonomiji.” – ističe Sredojević.
Ana Milić, generalna direktorka, UniCredit Leasing (Partnerska finansijska institucija GEFF Srbija lizing) istakla je da su finansijske institucije, lokalne banke i finansijski lizing ključan faktor za realizaciju procesa zelene tranzicije.
“Uslov za zelenu tranziciju je biti strateški opredeljen za zelenu ekonomiju, da vrlo aktivno kompanija učestvuje u tome i širi te vrednosti među zaposlenima. Kao finansijska intitucija imamo savetodavnu ulogu, što je jako važno za pronalazak optimalnog načina finansiranja za tranformaciju biznisa, međutim izazov je izvor sredstava. Zbog toga dolazi do saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama. Kombinacija stručnosti, strateškog opredeljenja i određenog izvora specijalnih sredstava finansijskih institucija su ključni za dalji napredak i zelenu tranziciju” – zaključuje Milić.
Aleksandar Ranđelović, ekspert za lizing, GEFF Srbija Lizing ističe da je i ženama i dalje otežan pristup finansiranju projekata.
“Žene imaju otežan pristup finansiranju svojih biznisa i zelenih projekata. Lizing je finansijski instrument koji je sposoban da dokaže da finansiranje zelenih projekata uz prihvatanje rodne ravnopravnosti može da ide ruku pod ruku” – dodaje Ranđelović.
Olja Janković Leković, koordinatorka programa GRB, UN Women ističe da u središte svih politika I alata treba da bude rodna ravnopravnost.
“UN pokušava da stavi ljude, bili to muškarci ili žene, u centar svih politika i finansija. Ova oblast je nova za sve nas, i na svetskom nivou tek sada dobija na značaju. Ženski biznisi su bili jako na udaru i od početka pandemije, gde mere nisu bile prilagođene mikro i malim preduzećima. Ženske zadruge mogu biti bitni akteri, a jako mnogo rade na terenu i jako su značajne. Rodno odgovorno budžetiranje je važno, a podrška Ministarstva za zaštitu životne sredine ženskim biznisima u oblastima zelene ekonomije, je dobar primer u Srbiji” – navela je Janković Leković.
Sunita Pitamber, Direktorka sektora za rodnu i ekonomsku inkluziju je zatvorila radionicu i zaključila da kroz različite programe i pristupe, EBRD aktivno promoviše i rodnu ravnopravnosti i zelenu ekonomiju.
“EBRD sa jakim fokusom na privatni sektor ima priliku da utiče i promoviše poslovne prilike za žene preduzetnice u zelenoj tranziciji. U ovom momentu smo kroz GEFF lansirali rodno odgovorni pristup u čak 10 država. Sa ovakvim pristupom imaćemo priliku da se upoznamo s različitim pristupima koje države imaju prema rodnoj ravnopravnosti i klimatskoj osvešćenosti” – zaključuje Pitamber.
GEFF Srbija lizing linija deo je globalnog GEFF programa EBRD-a vrednog preko 4 milijarde evra koji obezbeđuje finansijska sredstva za biznis sektor i građane koji žele da investiraju u zelene tehnologije.
EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Banka je do sada investirala preko 6 milijardi evra u 267 projekata u Srbiji, sa fokusom na razvoj privatnog sektora i tranziciju ka održivoj i zelenoj ekonomiji.