Iako toga možda niste svesni, svakog dana ostavljate gomilu ličnih podataka na internetu. Od fotografija i statusa na društvenim mrežama u kojima otkrivate gde se nalazite, s kim i šta radite, preko ispunjavanja različitih anketa i nagradnih igara u kojima ostavljate ime, prezime, adresu, broj telefona, e-mail i slično.
Kad god koristimo nekakav internet servis, ne razmišljamo šta se s našim podacima može dogoditi ako dođe u pogrešne ruke. Međutim, podaci pokazuju kako sve je sve veći broj ljudi koji su u nekom trenutku doživeli neki oblik zlostavljanja, maltretiranja ili uhođenja na internetu.
Problem je što velik broj žrtava nikad ne prijavi slučaj policiji ili, još gore, ne preduzme ništa kako bi se situacija rešila. Mnogi veruju da će se rešiti sama od sebe. Društvene mreže prepoznale su taj problem i nude mogućnost blokiranja nepoželjnih osoba, odnosno prijavljivanja slučajeva maltretiranja i uhođenja.
Pa šta onda uraditi ako se nađete u situaciji da vas neko konstantno maltretira na društvenim mrežama, šalje uvredljive poruke ili objavljuje vaše fotografije bez dopuštenja?
1. Dokumentujte sve
Napravite screenshotove koji pokazuju vreme, datum i adresu internet stranice. Sačuvajte na sigurnom mestu i odštampajte kako biste imali dokaze.
“Skinite” video snimke, sačuvajte tekstualne poruke, chatove ili e-mailove. I pobrinite se da zabeležite tačno vreme i datum kad ste sačuvali fajl.
Javite se svom mobilnom ili telefonskom operateru i objasnite situaciju. U slučaju istrage biće lakše doći do ključnih podataka.
2. Procenite situaciju
Smatrate da ste životno ugroženi od osobe koja vas maltretira na internetu? Primate pretnje?
Čak i ako niste sigurni, prijavite sve policiji. Pokažite im dokaze koje ste prikupili i zatražite pomoć.
Nemojte pokušavati da obrišete sve svoje tragove, jer tako brišete i tragove zlostavljača. Ostavite aktivne sve naloge na kojima vas maltretiraju, a vi koristite nove koje ćete otkriti samo odabranim osobama u koje imate poverenja.
3. Proverite ko ima pristup vašim profilima
Većina internet servisa (poput Facebooka, Googlea ili Yahooa) ima mogućnost prikazivanja kad je i sa koje lokacije, te sa kakvog uređaja poslednji put pristupljeno vašem nalogu.
Ako ne prepoznajete lokaciju ili uređaj s kojeg je pristupano vašem profilu, ukinite pristup tom uređaju i odmah promenite lozinku.
Pregledajte koje aplikacije imaju pristup vašim podacima (posebno aplikacije na društvenim mrežama), a koje se mogu iskoristiti za pristup vašim nalozima bez vašeg znanja. Obrišite ih ili ih privremeno deaktivirajte.
4. Zaključajte profile na društvenim mrežama i promenite lozinke
Proverite stepen privatnosti na vašim društvenim profilima. Svaka mreža ima različite stepene, ali isto tako, svaka ima i opciju privatnog profila koji je dostupan samo onim ljudima kojima vi lično dopustite pristup.
Promenite sve lozinke za internet servise koje koristite. Vodite računa da za svaki servis koristite drugačiju lozinku, te da se sastoje od kombinacije velikih i malih slova, brojeva i, ako je to moguće, posebnih znakova.
Ako vam je problem da zapamtite lozinke, zapišite ih negde gde ćete samo vi imati pristup ili se poslužite nekom od aplikacija za kreiranje i čuvanje lozinki – pasword manager.
5. Uključite autentifikaciju u dva koraka
Autentifikacija u dva koraka podrazumeva da se korisnik prilikom prijave na neki servis, mora identifikovati na dva različita načina. Najčešće se radi o upisivanju lozinke i PIN-a koji se šalje na mobilni telefon ili e-mail.
Da, to ponekad može biti gnjavaža i činiti vam se potpuno nepotrebnim, ali to je za vašu sigurnost.
Uostalom, ovakav način autentifikacija će vas zaštititi i od hakera, čak i ako saznaju vašu lozinku. Naime, veliki e-mail servisi poput Gmaila, Outlooka i Yahooa, neće vam povratiti kontrolu nad e-mailom ako nemate uključenu ovu opciju.
Izvor: zimo.dnevnik.hr
Foto: Pixabay