Jeste li ikad čuli za Mukbeng? Ovaj internet fenomen se odnosi na osobe jedu ogromne količine hrane dok ih milioni ljudi gledaju onlajn. U većini kultura je obrok društveno iskustvo, vreme da se isključite iz naporne svakodnevice i provedete malo vremena sa najbližima. Ali šta se dešava ako vam se zalomi da jedete sami i to iskustvo vam teško pada?
Četvrtina stanovnika Južne Koreje živi sama, ali je i dalje neobično videti osobu koja nema društvo tokom obroka. I tako je pokrenut Mukbeng – kao način da se usamljeni osećaju kao da imaju društvo dok jedu.
Prvi Mukbeng obrok
Mukbeng je prvi put pokrenut 2010. godine na internet stranici zvanoj AfrikaTV, koja je dozvoljavala interakciju između domaćina i gledalaca.
Mukbeng kombinuje korejsku reč za „jesti” (Muk-da) sa reči za „emitovanje” (beng-song) i opisuje tačno ono što je: onlajn prikazivanje ljudi kako jedu količine hrane dovoljne da prehrane čitavu porodicu i pričaju smešne priče dok to rade.
Brojke su impresivne: korejska Mukbeng zvezda Banz privuče u proseku pola miliona pregleda za svaki video, dok njegov kanal ima tri miliona pretplatnika. On navodno jede toliko da mora da vežba i do 12 sati dnevno kako bi sagoreo sve te kalorije. Ali zašto je ovaj fenomen toliko popularan?
Ljubav prema hrani?
Hrana se nalazi u samom srcu korejske kulture. „Baš kao što Eskimi imaju hiljadu reči za sneg, Korejci imaju desetine hiljada izraza za razne aspekte hranjenja”, rekao je za BBC Džef Jang, azijsko-američki kritičar kulture.
Ali upravo je tehnološka opremljenost ove zemlje ta koja je stvorila ovaj izraz korejske kulinarske kulture. „Koreja ima jedinstvenu internet kulturu – podstaknutu sveprisutnim širokopojasnim internetom i gotovo dvadesetčetvoročasovnim pristupom digitalnim platformama i medijima – kao i dugogodišnju tradiciju ljubavi prema hrani”, kaže on.
Isplaćivanje u „zvezdanim balonima”
Trend se brzo pretvorio u unosnu industriju u kojoj pojedinci, koji sebe zovu bi-džejevima (skraćeno od „brodkast džokej”) mogu da zarade i do 10.000 dolara mesečno, ne računajući sponzorstva. Nije zasnovano na principu plati pa gledaj, reklamama ili plati: bi-džejevi novac zarađuju preko donacija gledalaca u obliku „zvezdanih balona”, tipa virtuelne valute koja može da se pretvori u čvrstu gotovinu. Mukbengeri zaista umeju da budu unosni, a to privlači još učesnika ovoj pomami.
Ali Mukbeng nije popularan samo u Južnoj Koreji: on se sa Afrika TV-a preselio na Jutjub, a odatle u SAD, gde su američki bi-džejevi počeli da snimaju sopstvene verzije. „Uspon Mukbenga širom sveta nije ništa neobično”, kaže Jelena Mejova, koja na Univerzitetu u Kataru istražuje odnos između aktivnosti u stvarnom svetu i ponašanja na internetu. Ona kaže da je jezik hrane internacionalan, nešto sa čim svako može da se poistoveti: „To je ogroman deo svačije kulture. Kao ljudi, mi uvek želimo medijsko iskustvo koje je što je moguće bliže stvarnom životu.” Ali pomama služi još jednoj svrsi.
Borba protiv samoće
„Neki Korejci žive sami na duže vremenske periode i traže neku vrstu oduška za potrebu za hranjenjem u društvu”, objašnjava Jang.
Solo hranjenje još uvek nije opšteprihvaćena stvar u korejskom društvu. „Pojedinci se plaše da će im reputacija biti ukaljana ako ih ljudi dožive kao usamljenike i to je veliki tabu”, kaže Čeng Mej Čun, južnokorejski dopisnik za azijski list Strejt Tajms.
Prema Korejskoj statistici, u 2017. godini u Južnoj Koreji bilo je oko 5,6 miliona jednočlanih domaćinstava. Porast broja ljudi koji žive sami značio je pad za hranjenje u društvu. Anketa Henkuka sprovedena na 1.000 odraslih osoba u Južnoj Koreji pokazala je da se 46 odsto ljudi koji žive sami „uvek” oseća usamljeno, a da se 44 odsto njih oseća usamljeno ponekad – sa skoro 90 odsto njih koji se osećaju usamljeno bar u nekom trenutku.
Borba protiv poremećaj u ishrani
Mukbeng može da ima i neočekivanu korist po zdravlje, budući da neki bi-džejevi tvrde da njihovi strimovi uživo pomažu ljudima sa poremećajima u ishrani: oni koji su izgubili apetit mogu da budu pokrenuti da ponovo žude za hranom.
breathes in: eating ASMR and mukbang videos helped me overcome some of my eating disorders and pushed me to eat more than I used to, send tweeeeeeeet ;;
— manu@NudistBeach (@ONII_chansan) February 8, 2019
Američki Mukbenger Erik Elektrik kaže da su neki od njegovih gledalaca „striktni u svojoj ishrani i žele da žive raskalašno kroz mene.” On je godinama patio od anoreksije i kaže da mu je snimanje ovih videa pomoglo da postane opušteniji kad je u pitanju hrana.
Ali dok se čini da se američki Mukbengeri više lože na „takmičarsko jedenje” ili izlaženje na kraj sa poremećajem u ishrani – sa vrlo malo interakcije sa publikom – južnokorejski gledaoci kao da su više zainteresovani za Mukbeng kao oblik zabave ili način da se nađe društvo.
Lepe devojke koje jedu
Ženski Mukbengeri obično imaju više gledalaca od njihovih muških ekvivalenata. „Privlačne žene izuzetno su popularne na Mukbeng kanalima – uglavnom zato što južnokorejske kultura zahteva od mladih žena da budu sitne, ljubazne, ljupke i suzdržane u svom ponašanju”, kaže Jang.
„Ima nečeg provokativnog i neobično seksualno stimulativnog kad vidite mladu žena koja krši ta ograničenja na ovom privatnom i intimnom kanalu”, objašnjava on.
ASMR
I jedan koristan savet: ako mrzite zvuk ljudi koji žvaću i srču, klonite se ovoga. Ali oni kojima nije nikad dosta tih zvukova, Mukbeng je možda prava stvar za vas.
Neki Mukbengeri posebno vode računa o tome da se obraćaju publici zainteresovanoj za autonomni senzorni meridijalni refleks iliti ASMR – osećaj blagostanja koji pojedinac može da iskusi kao posledicu konkretnih stimulansa kao što je zvuk suptilnog žvakanja hrane.
Kontroverza
Kritičari kažu da Mukbeng podstiče nekontrolisanu ishranu. Stopa gojaznosti u Južnoj Koreji skočila je sa 26 odsto 1998. godine na 34,8 odsto 2016. godine.
Korejsko ministarstvo za zdravlje i socijalnu zaštitu je 2018. godine najavilo plan razvijanja smernica za medije koji emituju prejedanje, kako bi unapredilo ponašanje tokom hranjenja i izgradio sistem nadgledanja. Ali Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj i dalje predviđa da je vrlo verovatno da će se stopa gojaznosti u Južnoj Koreji udvostručiti do 2030. godine.
U međuvremenu, hiljade ljudi nastavlja svakog dana da se priključuje na omiljeni Mukbeng kanal. „Bilo da to radimo zato što želimo da ostvarimo neki odnos, izborimo se sa poremećajem u ishrani ili dobro provedemo… zar ne bi trebalo da smo slobodni da gledamo nešto toliko bezazleno kao što su ljudi koji jedu?”, kaže Dženi Ča, koja gleda snimke Mukbenga bar jednom dnevno. „Zastrašujuća je i sama pomisao da naša vlada može da donosi odluku šta smemo a šta ne smemo da gledamo”, rekla je Ča za BBC.
Izvor: BBC News na srpskom
Foto: Pixabay