Sedeći u omiljenoj kafani, na igralištu Košarkaškog kluba Železničar kod stanice u Čačku, dr Bogdan Spasojević (50) razmišljao je kako da ukroti ratoborni ventilator iznad glave koji smiče i znoj, ali i misli, i pre ili kasnije postaje dosadan. Tako je prošlog avgusta nastao “sinusni dimer”, novi u nizu izuma doktora elektrotehničkih nauka, koji je odmah i primenjen na mestu gde se i rodila zamisao.
– Ovo mi je prvi put da se udubim u svet ventilacije, zahtevnu oblast, zbog čega se rad na rešenju odužio. A zadatak mi je bio da se, bez onog čuvenog “gasi taj ventilator”, menja brzina uređaja za rashlađivanje vazduha – kaže dr Bogdan Spasojević za Politiku.
Ovaj softver spakovan je u polovinu paklice cigareta, dakle bar upola je manji od dosadašnjih, po istoj ceni, ali bolji. Dr Spasojević smatra da su to osnovne vrednosti noviteta, uz jednostavnu ugradnju.
On objašnjava da su do sada, kod ventilatora manjih snaga (do 300 vati), u upotrebi bili uređaji koji ih prigušuju – dimuju (engl. dim) smanjenjem napona, tj. upotrebom faznog upravljanja.
– To podrazumeva da se umesto propuštanja celih poluperioda napona ka ventilatoru puštaju samo delovi. Tako se ventilator napaja impulsnom strujom. Međutim, impulsna struja sadrži harmonike, štetne visokofrekventne komponente koje izazivaju smetnje u mreži i radu ventilatora, pa je okretanje neravnomerno, sa puno trzanja.
Proizvođači dimera sa faznim upravljanjem pokušavaju da dodavanjem filtara poprave oblik struje ventilatora, potisnu harmonike i poboljšaju rad. Što je filtar veći rad je bolji, ali su veće i dimenzije i cena uređaja.
– Razvoj tehnologije omogućio je sinusno upravljanje naponom ventilatora. Ulazni napon se secka, pa se u malim intervalima ventilator uključuje i isključuje sa mreže. Upravo taj odnos dva vremena, uključenja i isključenja, daje željeno prigušenje rada, ravnomernost bez trzanja. U struci se to naziva impulsno širinsko modulisanje napona napajanja. Izbegnuta je upotreba filtara i tako je nastao bolji i znatno manji uređaj, za isti novac.
Ovaj vredni čovek sam obavlja sve poslove u radionici, malom prostoru veličine jedne sobe u centru Čačka. Traži i nalazi softverska rešenja, konstruiše hardver, nabavlja elemente i dizajnira plastična kućišta, pakuje izume i šalje kupcima iz tog svog preduzeća koje je nazvao Opanak soft. Najnovijem proizvodu dao je ime “fan dimer” (dimer za ventilatore), predviđen je za rashlađivače vazduha snage do 300 vati, i izumitelj je odmah načinio dve podvrste, sa točkićem (za kafane) i tasterom (za kuću i luster ventilatore sa platnenim krilcima).
Već devet godina radi ovaj posao u svom Opanku i stalno uvećava zbirku noviteta. Pre “dimera” konstruisao je i proizveo uređaj za daljinsko uključivanje kotlova i peći pomoću mobilnog telefona (SMS rele). Od 2007. proizvodi elektronske časovnike takođe sopstvene konstrukcije, veličine kutije šibica, pomoću kojih se noću uključuje rasveta, zapoveda bojlerima i pećima da troše samo jeftinu struju, pokreće sterilizator za instrumente dok zubar spava, ili u tajnim i nepravilnim razmacima uključuje sijalica u stanu čiji je vlasnik otputovao na more.
Zbog čega je preduzeće koje se bavi isključivo elektrotehnikom nazvao po srpskoj nacionalnoj obući iz onih tamo vekova?
– U APR-u je neko već bio uzeo čisto ime “opanak” pa sam morao da dodam onaj “soft”. Ako oni, znate na koje mislim, mogu da daju nazive “epl” ili “erou” mogu i ja “opanak”, reč je podjednako melodična kao njihove.
Izvor: politika.rs
Foto: yayimages.com