Sve više dece pati od poremećaja sna, a naučnici taj problem povezuju s gotovo neizostavnim korišćenjem društvenih mreža i digitalnih uređaja, neposredno pre spavanja.
Napominju da se preterano korišćenje Instagrama, Snapchata, Facebooka i Twittera može povezati s razvojem nekih mentalnih poremećaja, poput depresije, ali i gojaznosti, pišu britanski mediji.
Prema podacima britanskog Državnog zavoda za zdravstvo (NHS) u poslednjih šest godina broj hospitalizacija dece s poremećajem sna značajno je porastao. Među mladima do 16 godina taj broj je u poslednjih pet godina porastao sa 6.520 evidentiranih na 9.429.
Porast broja problema sa snom među decom u suprotnosti je s blagim padom hospitalizacija ostalih grupa uzrasta – s 29.522 tokom 2012. na 29.184 prošle godine.
Neki stručnjaci smatraju da ne bi trebalo demonizovati društvene mreže, nego naučiti roditelje da sopstvenom detetu postave granicu kada je korišćenje tih platformi u pitanju. “Svi znamo da plavo svetlo s ekrana pametnog telefona može poremetiti san, ali mislim da je, nakon brojnih upozorenja, u ovom slučaju za neispavano dete odgovoran roditelj”, kaže stručnjak za ‘digitalnu detoksikaciju’ Tanja Gudin, autorka knjige “Stop Staring at Screens”.
I njena koleginica Viki Doson ističe važnost pravila koje nameće roditelj, kada je posredi odlazak u krevet i nekorišćenje mobilnog telefona i kompjutera neposredno pre spavanja.
“Navika odlaska u krevet u isto vreme i uz određene rituale preduslov je za kvalitetan san. Na loš kvalitet sna, uz pametne telefone može uticati i loša prehrana, na primer konzumiranje slatkiša ili energetskih pića neposredno pre odlaska u krevet”, podseća Doson.
“Među decom danas vladaju dve epidemije kada je zdravlje u pitanju – gojaznost i mentalni poremećaji, a oni dovode do poremećaja spavanja”, kazao je Majkl Farkar, stručnjak za medicinu spavanja i sna u londonskoj dečjoj bolnici Evelina.
“Oduvek smo verovali da je neispavanost poslednica gojaznosti, ali u zadnje je vreme sve više dokaza po kojima neispavanost doprinosi gomilanju kilograma. Kada je dete neispavano, organizam reaguje hormonalnim disbalansom koji može uticati na apetit i na osećaj gladi. Dakle, kad su jako umorna i neispavana deca žude za nezdravom hranom”, kaže Farkar.
Dodaje da san može poremetiti teskoba, ali i obrnuto – neispavanost može doprineti anksioznosti. “Deci je od najranijeg životnog doba potrebna konzistentna rutina u većini stvari. Postupno smanjenje aktivnosti pred kraj dana, pri čemu treba smanjiti i upotrebu pametnih telefona, posebno neposredno pre odlaska na spavanje”, smatra on.
Važno je aktivno detetu postaviti određena ograničenja i pratiti na koji način koristi internetske sadržaje. Ograničenja i pravila su vrlo važna za postavljanje jasnih granica te za učenje samokontrole kod dece, ali ne smeju biti jedini način vaspitavanja.
Izvor: Hina
Foto: Pixabay