Više od 180 naučnika i doktora iz skoro 40 zemalja upozoravaju svet o zdravstvenim rizicima po ljude kada se radi o novoj 5G tehnologiji.
Oni su kratko i jasno reagovali na rezoluciju Saveta Evrope:
“Mi, dolepotpisani naučnici, preporučujemo moratorijum na pokretanje pete generacije, 5G, sve dok naučnici, koji ne rade za industrijske firme, ne budu u potpunosti istražili moguće rizike po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. 5G će u suštini povećati izloženost radio – talasima visoke frekvencije (koji su deo elektromagnetnog zračenja u opsegu EM spektra, po talasnoj dužini iznad infracrvenog spektra)… i dokazano je da su štetni i po ljude i po životnu sredinu”, prenosi sajt Gaia.com.
Šta nam obećava 5G mreža?
Na prvom mestu brzine skidanja podataka mnogo veće od 4G mreže, obećava novi svet, u koji će biti uključeni i automobili bez vozača, ali nigde ne govori kako će to sve uticati na ljudsko zdravlje.
“5G rak” je zapravo stvarnost. Gradovi, poput Brisela i Ženeve, blokirali su bilo kakve probne periode za ispitivanje 5G mreže, ali i mogućnost da se neko “unapredi” na nju.
Razlike u tehničkom smislu između 4G i 5G mreže su ogromne, naročito kada se radi o brzini prenosa podataka. Odnosno, 5G mreža garantuje od 60-120 puta brži prenos nego 4G.
Pre 2G, 3G i 4G mreža, radio frekvencije su bile benigne. Nismo se brinuli da li će nam radio u automobilu spržiti mozak. No, nažalost, kada je pokrenuta bežična “G” tehnologija, postali smo izloženi na globalnom nivou frekvencijama sličnim mikrotalasnim frekvencijama na milijardu obrtaja u sekundi.
Naučnici smatraju da će ljudi, životinje i životna sredina biti u velikom riziku, i to godinama. Iako je i 4G mreža bila dovoljno loša, ova 5G će stvari pogoršati do nivoa totalnog ludila.
5G tehnologija odnosi se na unapređenje bežičnog sistema. 5G nudi veće kanale, veće brzine, prenos mnogo većih paketa podataka, prilagodljiv veb dizajn, i mogućnost da poveže veći broj uređaja sa jedne lokacije.
U početkiu, 5G mreža neće raditi ujednačeno. Neke će biti spore, neće biti super-brze, ali sa ograničenom podrškom. Naposletku, uspostaviće se globalna mreža, koju svet nikada nije video.
E, sad, svi bismo, prirodno, pomislili da je ta 5G tehnologija već testirana, naročito po rizike na ljudsko zdravlje, ali, nažalost, to nije slučaj. Zapravo, kada ova mreža zaživi, to će biti prvi stvarni eksperiment po ljudsko zdravlje, ikada sproveden.
Može se reći da je to stvar bez presedana kada se radi o ovako masovnoj tehnologiji.
Dok talasi 4G mreže putuju po površini naše kože, talasi 5G mreže su podmukliji. Odnosno, kada počnu da budu emitovani, naša koža će ih automatski apsorbovati, što će naravno proizvesti višu temperaturu našeg tela.
Iako neke zemlje već imaju 5G, to je prva globalna elektromagnetna mreža koja se testira na ljudima u istoriji planete Zemlje. Iako mnogi moguli bežične mreže negiraju njihove posledice po zdravlje ljudi, većina naučnika veruje da su ljudi širom sveta u opasnosti i da su neophodna dalja testiranja.
Da li mreža 5G izaziva rak?
Mnogi naučnici znaju da je elektromagnetna radijacija koja izlazi kroz proreze mikrotalane pećnice kancerogena, zbog čega i izaziva rak. Mnogi od ovih naučnika, takođe, veruju da ti talasi mogu da izazovu mutacije DNK.
Zapravo, naučnici smatraju da će uspostavljanje 5G mreže izazvati isti efekat kao da uključite mikrotalasnu rernu, otvorite njena vrata, i ostavite je upaljenu do kraja života. Zbog toga se i jesu mnogi naučnici pobunili protiv ove bežične mreže.
Prethodnih 10 godina se ova mreža razvija. Ali, ono što svi treba da znamo je da svaka antena mobilne telefonije emituje radijaciju nejonizujućeg zračenja. A ona izaziva rak.
Do 2021. svaki grad će imati 5G antene i stanice, koje će se nalaziti na vrhu miliona zgrada širom sveta. Industrija bežične tehnologije ne samo da gradi infrastrukturu mnogo bržeg skidanja podataka, već globalnu mikrotalasnu rernu.
Jer, biće potrebno miliona više mikro antena nego ranjie, odnosno jedna antena za dve do osam kuća. Jasno je da će nivo radijacije po ljudska bića porasti u velikom procentu.
No, zašto je radijacija opasna po nas? Pa, ona uništava naš DNK, ili tako što ga tera da menja ili ubija određene grupe ćelija, ili nas direktno vodi u rak.
Šta možemo da očekujemo ako smo duže izloženi radijaciji: mučninu, povraćanje, opadanje kose, smanjen apetit, slabost, problem sa kičmenom moždinom, oštećene organe, tešku depresiju, konfuziju, infekcije, pa čak i smrt.
Jeste, ne možemo tek tako da odemo na Mars ili Mesec, ali ono što nas ograničava na ovoj našoj planeti je prevashodno opasna tehnologija. Zamislite kad zaživi 5G tehnologija širom sveta, pa to će značiti da će hiljade i milioni antena biti postavljeni na našoj planeti. Kako mislite da ćemo moći da ih izbegnemo?!
Kako možemo da se odbranimo? Na prvom mestu je naš duhovni sklop, osećanje ljubavi, empatije i spremnosti da uživamo u životu. To sve poboljšava naš imuni sistem. Tu je i odgovarajuća ishrana, vitamin C i pokušaji da se čovek primiri, na koji god način mu je blizak.
Od nas, na kraju, zavisi. I, naše buntovnosti. Ako ne shvatimo opasnosti koje nam sa svih strana prete, teško ćemo protiv njih i moći da se borimo!
Kakva je situacija u Srbiji?
Početkom aprila ove godine je pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Irina Reljin rekla da se Srbija priprema za uvođenje 5G mreže, najavljujući čak subvencije za razvoj infrastrukture u ruralnim područjima. Pored Reljin, koja je profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, za uvođenje pete generacije mreže založio se i novi direktor srpskog Telenora Majk Mišel.
Peta generacija mreža mobilne telefonije 5G trebalo bi da prenosi i do 1.000 puta veći opseg podataka nego mreža 4G. Broj priključenih aparata bi trebalo da se ustostruči, a vreme njihove reakcije da bude manje od jedne milisekunde.
Od samovozećih automobila, preko pametnih frižidera, pa sve do fabrika u kojima rade samo roboti, 5G tehnologija se reklamira kao odlučujući korak ka svetlijoj umreženoj budućnosti, piše Dojče vele na srpskom.
Međutim, ni reči nema u domaćim medijima i javnosti o štetnosti te mreže po zdravlje ljudi. Bar do sad.
Izvor: N1
Foto: Pixabay, Pexels