Zbog niske naplate izrečenih novčanih kazni i zastarevanja istih (kazne zastarevaju u roku od godinu dana od dana kada su izrečene, odnosno u roku od dve godine ako je organ preduzeo neku radnju u cilju naplate kazne) uspostavljen je Registar nenaplaćenih kazni. Trenutno je u registru oko 2.5 milijardi dinara nenaplaćenih kazni. Novac od kazni ide u budžet Republike Srbije, a odatle za škole, bolnice, sudove, nove puteve i sve ono što život građanima čini boljim.
Pre nego što odete do organa uprave po određenu dozvolu ili uverenje, proverite putem Interneta da li imate neku novčanu kaznu evidentiranu u Registru ili ne. Lica koja su pred sudom kažnjena za određeni prekršaj moraju da plate kaznu, jer bez toga više neće moći od države da dobiju sve usluge i dozvole. Niko više neće moći da vara državu, registruje po nekoliko firmi, nekoliko džipova, a da pritom ima neplaćene kazne za prekršaje i da se ponaša neodgovorno. Građani koji ne mogu kaznu platiti odjednom, mogu je platiti na 6 mesečnih rata. Ovim se pokazuje domaćinski i odgovorniji odnos prema državi jer će mnogo više novca ići u budžet, a to je novac svih građana. Moram da spomenem, da je pre uspostavljanja registra uspešnost naplate novčanih kazni bila na neprihvatljivo niskom nivou-do 30%.
Dešava se da poziv na broj na uplatnici ne bude odgovarajući te da se kazna ne izbriše po automatizmu ili da postoje određene poteškoće u tom smislu ali zbog toga nam je dostupna web provera na portalu. Ukoliko ste kaznu platili, a i dalje se nalazite u Registru, kontaktirajte prekršajni sud koji vam je kaznu izrekao da vas izbriše iz Registra. Preko 270 hiljada građana je do sada posetilo Registar.
Softversku osnovu Registra neplaćenih kazni čini program za vođenje predmeta SIPRES (Sistem prekršajnih sudova za automatsko vođenje predmeta), koji je izrađen uz pomoć USAID-a i njihovog projekta JRGA (Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast) i predviđen je članovima 331-336 Zakona o prekršajima. Ovim zakonom je propisano da organ uprave neće izdati dozvolu, uverenje ili registrovanje/promenu registracije pravnog lica ukoliko lice ima određenih neplaćenih kazni za prekršaje. Ovo se ne odnosi na dozvole i uverenja koji se odnose na lični status (lična karta, pasoš, izvod iz matične knjige rođenih i sl).
Izrada programa je trajala oko 2.5 godine, a program je izrađen u skladu sa potrebama sudova za prekršaje, uz učešće sudija za prekršaje u samom projektovanju i izradi programa.
Na mrežama i portalima se povela diskusija da će ovaj portal zloupotrebljavati banke, stanodavci i ostali da proveravaju svoje klijente i da će svako moći da proveri podatke o neplaćenim kaznama. Najveći broj zamerki se odnosi na zloupotrebu JMBG-a kao parametra za pretragu registra. JMBG je ličan podatak, a isti je odabran za parametar pretrage jer ga poseduje svaki građanin za razliku od verifikovanog elektronskog potpisa koji se spominje u diskusijama, a koji poseduje veoma mali broj građana. Trenutno ne postoji ni jedan drugi jedinstven i specifičan podatak za svakog građanina (pin, šifra, mejl itd.) koji je dostupan sudovima. Ovo će se promeniti kada Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uspostavi Jedinstveni registar građana.
Takođe, svako ko koristi vaš JMBG neće proći nekažnjeno jer je to krivično delo predviđeno u članu 146. Krivičnog zakonika: “Ko podatke o ličnosti, koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona, neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine”. Zloupotreba tuđeg JMBG broja u svrhu pretrage Registra predstavlja i kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, što predstavlja prekršaj iz člana 57 za koje je predviđena novčana kazna za fizičko lice od 5 do 50 hiljada dinara.
Kao upozorenje pravnim i fizičkim licima da neovlašćenim korišćenjem tuđeg JMBG-a čine krivično delo i prekršaj, Ministarstvo pravde je postavilo upozorenje na Internet stranici registra.
Nemojte koristiti tuđi JMBG za neovlašćenu proveru podataka iz registra jer se svi podaci čuvaju i veoma lako mogu biti dostupni nadležnim državnim organima.
Autor: Mario Maletić