Kako je Ruža Ignjatova zaradila četiri milijarde dolara prodajući lažnu kriptovalutu – i gde je otišla?
Ruža Ignjatova sebe je zvala Kriptokraljicom. Ljudima je govorila da je izmislila kriptovalutu koja može da se meri sa Bitkoinom i ubedila ih da u nju ulože milijarde. Potom, pre dve godine, samo je nestala. Džejmi Bartlet je za podkast Nestala kriptokraljica mesecima istraživao kako joj je to pošlo za rukom i pokušao da otkrije gde se ona krije.
Početkom juna 2016. godine, tridesetšestogodišnja poslovna žena doktorka Ruža Ignjatova popela se na binu u Vembli Areni pred hiljadama ustreptalih obožavalaca. Bila je obučena, kao i obično, u skupocenu balsku haljinu i nosila je duge dijamantske minđuše i jarkocrveni ruž.
Rekla je oduševljenoj publici da je VanKoin (OneCoin) na putu da postane najveća kriptovaluta na svetu „kojom će svi moći da plaćaju sve i svuda.”
Bitkoin je prva kriptovaluta i još uvek najveća i najpoznatija – skok njene vrednosti sa nekoliko centi na više stotine dolara po jednom koinu sredinom 2016. godine unela je veliko uzbuđenje među investitore. Kriptovaluta kao ideja tek je počela da uzima maha. Mnogi ljudi su poželeli da učestvuju u ovoj neobičnoj novoj prilici.
VanKoin je, rekla je doktorka Ruža publici u Vembliju, „ubica Bitkoina”. „Za dve godine, niko neće više pričati o Bitkoinu!”, povikala je ona.
Širom sveta, ljudi su već ulagali ušteđevinu u VanKoin, nadajući se da će postati deo ove nove revolucije. Dokumenti koji su procureli do VVC-ja pokazuju da su u prvih šest meseci 2016. godine Britanci potrošili skoro 30 miliona evra na VanKoin, od čega dva miliona evra samo tokom jedne nedelje – a stopa ulaganja verovatno se samo povećala posle svečanog događaja u Vembliju. Između avgusta 2014. i marta 2017. godine, u desetinama zemalja uloženo je više od četiri milijarde evra. Od Pakistana do Brazila, od Hong Konga do Norveške, od Kanade do Jemena… pa čak i u Palestini.
Ali bilo je tu nešto veoma važno što ti ulagači nisu znali.
Da bih ovo objasnio, moram prvo ukratko da vam objasnim kako zapravo funkcioniše kriptovaluta. Poznato je koliko je to teško – idite na internet i naći ćete stotine različitih opisa, od kojih su neki krajnje zbunjujući za nekog ko nije specijalista za ovu materiju. Ali prvo mora da se shvati ovaj princip: novac ima vrednost samo zato što drugi ljudi misle da on ima vrednost. Bilo da su u pitanju banknote i novčići Engleske banke, školjke, drago kamenje ili šibice – što se sve tokom istorije koristilo kao novac – to funkcioniše samo ukoliko mu svi veruju.
Dugo su ljudi pokušavali da naprave neki oblik digitalnog novca nezavisnog od valuta koje podržavaju države. Ali im nikad nije uspelo zato što niko nije mogao da im veruje. Uvek su zahtevale nekoga na položaju ko je mogao da manipuliše zalihama, a bilo ih je suviše lako falsifikovati.
Razlog zašto je ljude toliko uzbudio Bitkoin je što je on rešio taj problem. On se oslanja na posebnu vrstu baze podataka koja se zove blokčejn, koja je poput ogromne knjige – čije nezavisne ali identične kopije poseduju svi vlasnici Bitkoina. Svaki put kad se Bitkoin pošalje od mene do nekog drugog, evidencija te transakcije ulazi u svačiju knjigu. Niko – ne banke, ne vlade i ne čovek koji ga je izmislio – nema kontrolu nad tim niti može to da promeni. Iza toga stoji jedna veoma pametna računica, ali to znači da Bitkoini ne mogu da budu lažirani, ne mogu da budu hakovani i ne mogu dvaput da se potroše.
(Isprobao sam ovo objašnjenje na majci, porodičnom tehnofobu, a ona mi je rekla da nisam uspeo dovoljno da joj razjasnim i da treba da krenem ispočetka. Zato ne brinite previše ako ni vi niste shvatili.) Ključno je da su te specijalne baze podataka blokčejna ono što čine da kriptovalute poput Bitkona uopšte funkcionišu. Za njegove obožavaoce ovo je novi revolucionarni oblik valute, koji ima potencijal da banke i nacionalne valute gurne u zapećak, i omogući bankarske transakcije svakome sa mobilnim telefonom. A ako možda uletite u tu priču ranije, imate čak i šansu da se obogatite.
Genij doktorke Ruže bio je da uzme sve to i tu ideju proda masama.
Ali nešto tu nije bilo u redu. Početkom oktobra 2016. godine – četiri meseca nakon gostovanja doktorke Ruže u Londonu – eksperta za blokčejn Bjorna Bjerkija pozvao je regrutni agent, sa neobičnom ponudom za posao. Start-ap za kriptovalute iz Bugarske tražio je glavnog tehničkog savetnika. Bjerki će dobiti stan i automobil – i privlačnu godišnju platu od oko 250.000 funti.
„Pitao sam: ‘Šta će biti moj posao? Šta ću morati da radim za tu kompaniju?”, priseća se on. „A on mi je rekao: ‘Prvo i prvo, treba im blokčejn. Trenutno nemaju blokčejn.”
Rekao sam: ‘Molim? Rekli ste mi da je to kompanija za kriptovalutu.” Agent je odgovorio da je to tačno. To je kompanija za kriptovalutu i ona već neko vreme radi – ali do sada nije imala blokčejn. „I zato morate da nam napravite blokčejn”, dodao je on. „Kako se zove ta kompanija?”, pitao je Bjerki. – „VanKoin.” On nije prihvatio posao.
„Tajkunski” paket Džen Makadam
Jednog prolećnog dana nekoliko meseci ranije, Džen Makadam je primila poruku od prijatelja o prilici za ulaganje koja prosto ne sme da se propusti. Sedeći za kompjuterom, ova Glazogvljanka je kliknula na link i uključila se u veb seminar o VanKoinu.
U narednih sat vremena pažljivo je slušala ljude kako oduševljeno pričaju o ovoj novoj uzbudljivoj kriptovaluti – i kako bi ona mogla da promeni njen imovinski status. Svi su bili „ubrzani, energični, strastveni”, priseća se ona. „Imate neverovatnu sreću što upravo sada gledate ovaj veb seminar”, rečeno joj je. „Trenutno ste se uključili u vrlo ranoj fazi, a postaće kao Bitkoin. Biće veće od njega.”
Domaćini veb seminara govorili su o blistavoj istoriji doktorke Ruže: Univerzitet u Oksfordu, doktorat sa Konstanca, rad sa cenjenom marketinško-konsultantskom firmom, Makinsi i kompanija… Pušten je govor koji je doktorka Ruža održala na konferenciji u organizaciji časopisa Ekonomist – i to je prelomilo za Makadam. „To je štikliralo kvadratić… Snaga te žene – svaka joj čast! Bila sam ponosna na nju.”
Kad se veb seminar završio, ona je odlučila da uloži 1.000 evra. Bilo je lako: kupili biste tokene VanKoina, a oni bi potom generisali koine, koji bi odlazili na vaš račun. Jednog skorijeg dana u budućnosti, rečeno joj je, ona će moći te koine da pretvori nazad u evre ili funte. Delovalo je kao laka lova. Možda 1.000 evra nije bilo dovoljno? Promoteri su rekli da su veći paketi ti koji vam menjaju život. Najmanji paket koštao je 140 evra, ali su se oni penjali i do 118.000 evra. Nedelju dana kasnije, Makadam je kupila „tajkunski” paket za 5.000. evra.
Nedugo potom, uložila je 10.000 evra vlastitog novca – i ubedila prijatelje i porodicu da ulože 250.000 evra svog novca. Uzbuđeno je pratila na internet strani VanKoina kako vrednost njenih koina postepeno raste. Nije prošlo mnogo vremena i oni su prekoračili vrednost od 100.000 funti – što je bila desetostruka zarada. Ona je već počela da planira odmore i šoping ture.
Ali krajem godine, Džen Makadam je preko interneta kontaktirao jedan neznanac. Tvrdio je da je dobri Samarićanin, neko ko je pažljivo proučavao VanKoin i želeo je da se obrati ljudima koji su uložili u njega. Ona je nevoljno pristala na razgovor preko Skajpa. Razgovor će se pretvoriti u žučno nadvikivanje između njih dvoje, ali će on preokrenuti život Makadam u jednom potpuno novom pravcu.
Neznanac je bio Timoti Kari, zaluđenik za Bitkoin i zagovornik kriptovaluta. On je smatrao da će VanKoin izneti kriptovalute na loš glas i otvoreno rekao Makadam da se radi o prevari – „najvećoj prevari na celom prokletom svetu”. Rekao je da to može i da joj dokaže. „Pa dokažite mi onda!”, odgovorila je ona oštro.
U narednih nekoliko nedelja, Kari joj je neprestano slao nove informacije o tome kako kriptovalute funkcionišu: linkove, članke, video snimke na Jutjubu. Upoznao ju je sa Bjornom Bjerkijem, tvorcem blokčejna koji joj je ispričao da tu nema nikakvog blokčejna.
Trebalo je da prođe tri meseca da Makadam prođe kroz sve to, ali počela su da joj se formiraju pitanja. Krenula je da ispituje lidere svoje VanKoin grupe oko toga da li postoji blokčejn. Isprva joj je rečeno da je to nešto za šta ona ne mora da zna, ali kad je bila uporna, konačno joj je saopštena istina u govornoj pošti iz aprila 2017. godine.
„U redu, Džen… oni ne žele da objave tu vrstu informacije, čisto da nešto ne bi pošlo po zlu tamo gde se drži blokčejn. Plus, kao aplikaciji, njoj ne treba server. Tako da je to naša blokčejn tehnologija, SQL server sa bazom podataka.”
U ovoj fazi, zahvaljujući Kariju i Bjerkiju, ona je znala da standardna baza podataka na SQL serveru ne kože biti baza za jednu pravu kriptovalutu. Menadžer baze podataka mogao bi da uđe u nju i menja je kad god to poželi.
„Pomislila sam: ‘Molim???’ Bukvalno su me izdale noge i pala sam na pod'”, kaže ona.
Neizbežni zaključak bio je da su oni brojevi koji postepeno rastu na internet stranici VanKoina beznačajni – bile su to samo neke cifre koje je u kompjuter unosio službenik VanKoina. Umesto da su okončali vlastite finansijske brige, ona, njeni prijatelji i njena porodica bacili su četvrt miliona evra u vetar.
Doktorka Ruže nestaje
Iako je Džen Makadam sada progledala, bilo je malo drugih investitora u VanKoinu kojima se desilo isto. Doktorka Ruža je i dalje putovala po svetu prodajući svoju viziju – skačući od Makaa do Dubaija i Singapura, puneći arene, dovlačeći nove investitore. VanKoin je i dalje ubrzano rastao, a doktorka Ruža je počela da troši svoj novi imetak: počela je da kupuje nekretnine u vrednosti od više miliona dolara u bugarskoj prestonici Sofiji i odmaralištu na Crnom moru Sozopolu. U slobodno vreme je organizovala žurke na luksuznoj jahti po imenu Davina. Na jednoj od njih, u julu 2017. godine, američka pop zvezda Bibi Reksa izvela je privatan nastup.
Uprkos uspešnoj fasadi, počele su da se naziru nevolje. Otvaranje dugo obećavane berze koja bi omogućila da se VanKoin pretvori u gotovinu uporno se odlagalo – a investitori su bili sve zabrinutiji. To je trebalo da bude rešeno na velikom okupljanju evropskih promotera VanKoina u Lisabonu, u Portugalu, u oktobru 2017. godine. Ali kad je taj dan konačno došao, doktorka Ruža – slavna po tome da je uvek tačna – naprosto se nije pojavila.
„Pošla je na put. Niko nije znao zašto nije stigla”, priseća se jedan delegat. Uspaničeni pozivi i poruke nisu dobijali odgovore. U sedištu u Sofiji, gde je ona bila toliko impozantna figura, takođe se ništa nije znalo. Doktorka Ruža je nestala. Neki su strahovali da je ubijena ili da su je otele banke, koje je – rečeno im je – najviše brinula revolucija kriptovaluta.
Ona je zapravo samo prešla u ilegalu. Dosijei FBI-ja predstavljeni u sudskim spisima početkom ove godine pokazuju da je 25. oktobra 2017. godine, samo dve nedelje nakon izostanka njenog pojavljivanja u Lisabonu, ušla u avion Rajanera na let od Sofije do Atine. I potom potpuno nestala sa radara. To je poslednji put da je bilo ko video ili čuo doktorku Ružu.
Teško je odrediti koliko je tačno novca uloženo u VanKoin. Dokumenti koji su procureli do BBC-ja kažu četiri milijarde evra između avgusta 2014. i marta 2017. godine. Takođe mi je više od jedne osobe reklo da bi to moglo da bude i 15 milijardi evra.
Doktorka Ruža je prepoznala nekoliko slabih tačaka društva i iskoristila ih. Znala je da će biti dovoljno ljudi, dovoljno očajnih, dovoljno pohlepnih ili dovoljno zbunjenih, da se oprobaju sa VanKoinom. Razumela je da je sve teže razdvojiti istinu od laži kad na internetu postoji toliko kontradiktornih informacija.
Iskustva drugih prevarenih ljudi, kao i ideju o tome gde bi Ruža sada mogla da se nalazi pročitajte OVDE.
Izvor: BBC News na srpskom
Foto: Pixabay