Imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju u svetu i kod nas Color Media Communications u partnerstvu sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije će ove godine godine konferenciju Digital 2021 realizovati u hibridnom obliku, i online na društvenim mrežama YouTube i Facebook i u prostoru hotela Metropol Palace.
Osmu godinu zaredom organizujemo „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.
Ovogodišnji #Digital2021 trajaće dva dana – 16. i 17. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona. Događaj će otvoriti Maja Gojković, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture i informisanja.
Kao uvertira u ovogodišnju konferenciju i panel “PODCAST BREAKTHROUGH – Koga slušamo a koga ipak volimo da gledamo?”, naš sagovornik bio je Vladimir Radinović, suosnivač podcast.rs.
Pod uticajem drugih medija, radio je znatno izgubio na popularnosti i slušanosti, šta je onda doprinelo porastu interesovanja za podkaste?
– Ne bih se složio sa konstatacijom da je radio izgubio na popularnosti i slušanosti, barem ne na globalnom nivou jer većina istraživanja pokazuje porast slušanosti radija kroz savremeni medijski kanal – internet. Za radio se verovalo da će biti “ubijen” od strane televizije, međutim radio se mnogo bolje “snašao” u svetu interneta od televizijskog formata. Ipak, razumem vašu tačku stanovišta, kada je reč o lokalnom radiju u Srbiji i regionu, ali ovde je reč o mnogo faktora koji su uticali da lokalni radio izgubi trku sa drugim medijima. Neki od njih su sistematsko gašenje lokalnih radio stanica u cilju lakše manipulacije javnim informacijama i glasačkim telom, kao i formatizacija velike većine radio stanica u kojoj se izgubio govorni sadržaj. Upravo to je i napravilo rupu u medijskoj sferi koju danas podkasti popunjavaju što govori u prilog tome da je ovakav tip radijskog sadržaja publici u Srbiji i regionu nedostajao.
Sa druge strane, razvoj Internet infrastrukture u svetu, pa i kod nas, doveo je do toga da je audio formatu na internetu veoma jednostavno pristupiti putem pametnih uređaja i u pokretu, što je omogućilo publici da konzumira podkaste dok radi neke druge stvari, prvenstveno vozi, obavlja kućne poslove i radi, što je, složićete se, mnogo teže kada je u pitanju vizuelni i tekstualni sadržaj.
Kao treći faktor, naveo bih i razvoj tehnologije koji je omogućio gotovo svakome da za relativno malo novca nabavi polu-profesionalnu opremu za produkciju audio formata i veoma brzo i jednostavno krene u kreiranje podkasta. Ovo je otvorilo vrata mnogim nezavisnim autorima da putem interneta dođu do velikog broja publike koja je ranije bila rezervisana samo za tradicionalne medije kao što su radio i televizija.
Šta je ono što razlikuje podkast od drugih medija, ali pre svega od radija? Po čemu je jedinstven?
– Po mom mišljenju, kada gledamo suštinu, podkasti su ništa drugo do arhivirani radijski formati dostupni svakom slušaocu koji poseduje Internet konekciju. Ljudi često prave razliku između podkasta i radija, ali moramo da razdvojimo termin radio od termina radio stanica. Radio kao koncept prenošenja zvuka na daljinu je isto što i podkast ali radio stanica koja ima jasno definisanu programsku šemu, uredničku politiku i plan finansijske održivosti i rasta je medijski poslovni podvig. S tim u vezi, govoriti o tome da radio i podkasti nisu isti je kao kada bi ste rekli da serije ne Netflix-u nisu televizijski formati. U pitanju je samo nova tehnologija koja je omogućila decentralizaciju radijskog tržišta i na neki način „oslobodila“ format koji je do tog trenutka bio rezervisan za državu i veliki kapital. E sad, što se tiče jedinstvenosti, ona upravo leži u toj slobodi, slobodi da se ne prate jasno definisani lokalni medijski trendovi koji zadovoljavaju široku publiku u cilju finansijske održivosti jednog krupnog medijskog preduzeća i mogućnosti da produkcija postane održiva kroz različite vidove podrške od strane zajednice i na taj način zadrži integritet bez kompromisa u sadržaju.
Za kakve podkaste kod nas vlada najveće interesovanje?
– Manje-više situacija kod nas oslikava globalnu situaciju, to su uglavnom društveno politički podkasti, sportski podkasti i podkasti čiji su autori publici poznati od ranije kao medijska lica.
Kakva je publika koja se opredeljuje za podkaste? Kome su one najprijemčiviji?
– Jedna od čari podkasta je upravo to što svaki podkast ima svoju nišu i svoju ciljnu grupu, tako da ne možemo govoriti uopšteno o njihovoj prijemčivosti. Postoje podkasti čija su većinska publika devojke u svojim tinejdžerskim godinama kao i podkasti koji se obraćaju mahom ženama od 50+ godina. Ako ipak moramo da pokušamo da na neki način generalizujemo publiku u Srbiji, možemo reči da su to ljudi većinom iz urbanih sredina sa višim stepenom obrazovanja. Ali gledajući analitiku naše platforme viđamo da je ta publika gotovo jednako podeljena po polovima i da su skoro sve starosne kategorije zastupljene u onom broju u kojem postoji sadržaj koji se njima obraća.
Prema Vašem mišljenju, kakva je budućnost podkasta u Srbiji? U kom smeru će se razvijati?
– Smatram da je budućnost ovog formata u Srbiji veoma svetla ponajviše zahvaljujući pionirima koji su postavili jasne temelje i koji se trude da na neki način obrazuju publiku šta je podkast i kako to treba da zvuči i izgleda. Sa druge strane, nove generacije rastu sa ovim formatom koji prihvataju kao potpuno relevantan deo medijskog ekosistema i verujem da će se lokalna scena u skladu sa tim drastično proširiti u narednih par godina i da ćemo uskoro viđati sve više podkasta kao i produkcijskih kuća koje će se specijalizovati isključivo za ovaj format.
Detaljan program i način prijave možete pogeldati na linku: http://digitalconference.rs/sr/
Događaj se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, Telekoma Srbije, Telenora Srbije, SBB, A1, Orion Telekoma, National Geographic, Vision Parters.
