Najavljena reforma paušala izazvala je burne reakcije u IT zajednici.
Država je uvela test samostalnosti, kako bi se odredilo ko je stvarno paušalac, a ko na taj način izbegava porez na dohodak. Izmene koje za cilj imaju uvođenje reda, neke će dovesti u problem jer će taj test pasti, iako ne zloupotrebljavaju status paušalca, objasnila je za N1 Sofija Popara Parmaković, vlasnica portala “Paušal”.
Ona je kazala da velike kompanije angažuju IT stručnjake kao samostalne preduzetnike, koji imaju svoje agencije, umesto na osnovu ugovora o radu, izbegavajući tako plaćanje poreza i doprinosa. Činjenica je da ti radnici sede u prostorijama kompanije, koriste njihovu opremu, imaju sva prava kao i radnici zaposleni na osnovu ugovora o radu i kompanija im je jedini izvor prihoda.
“Cilj je bio da se suzbije simulacija radnog odnosa. To nije samo kod IT kompanija, tu su i kurirske službe. Reforma je dovela do toga da će biti masovnog zapošljavanja. Donet je test samostalnosti, ako preduzetnik ne prođe test, odnosno pet od devet kriterijuma, firma mora da ga zaposli. Poslodavac ima obavezu da ga zaposli, a sam preduzetnik mora da zatvori agenciju”, jedna je od promena, navodi gošća Novog dana.
Ona dodaje da je to što će doći do zapošljavanja velikog broja ljudi dobra stvar, kao i to što su za njihovo zapošljavanje obezbeđene poreske olakšice. Sva d.o.o društva koja zapošljavaju paušalce, ukoliko ih zaposle imaju u prvoj godini 70 odsto umanjene poreze i doprinose, u drugoj 65, u trećoj 60.
Međutim, ove promene koje su za neke dobre, uznemirile su sve one koji ne simuliraju radni odnos, već su zaista paušalci, ali iz određenih razloga ne mogu da prođu test.
“Od 11.000 IT preduzetnika, većina ne radi simulaciju radnog odnosa, već rade za stranog klijenta. Oni nemaju alternativu ako padnu test samostalnosti. Alternativa je da se oporezujem kao fizičko lice ili da se registrujem kao privredno društvo. Ovaj test nije uzeo u obzir dugoročne projekte. Jedan od kriterijuma je da od jednog poslodavca ne dolazi više od 70 odsto prihoda. Dolazimo do toga da ako uzmem samo jedan projekat u prvoj godini, ja u tom momentu nemam nikakvu alternativu. Ispada da se više oporezujem u početku nego kasnije kada se razvijem”, napominje Popara Parmaković.
Drugi kriterijum koji test navodi je da za jednog poslodavca ne može da se radi više od 130 dana godišnje. Gošća Dana uživo daje primer glumaca koji su angažovani na snimanju serije i ističe da svi oni padaju test.
“Zbog zloupotrebe nije se razmišljalo o nečem drugom – da se frilenserima kupe nekako te tri godine i da se isključe oni koji rade za strance”, kaže Popara Parmaković.
Predsednica Vlade Ana Brnabić je govoreći o poreskim reformama istakla da se one sprovode u cilju razvoja digitalnih tehnologija i inovativne industrije. “Od 1. januara 2020. godine svi digitalni nomadi koji borave u Srbiji do 90 dana biće oslobođeni poreza”, rekla je Brnabić i dodala da od narednih godina startapovi koji imaju do devet zaposlenih neće plaćati porez u prvoj godini poslovanja.
“Predlog se odnosi na nerezidente (fizička lica) koja ne borave više od 90 dana u poreskoj godini na teritoriji Republike Srbije. Oni ne bi imali obavezu obračuna, plaćanja i prijavljivanja dohotka koji ostvare po osnovu pružanja usluga licu koje na teritoriji Srbije ne obavlja poslovnu delatnost”, pojašnjavaju iz kabineta premijerke. Takođe, ovo važi samo u slučaju da rade za inostranog poslodavca, piše Danas.
Milan Šolaja, predsednik Vojvodina ICT klastera, ističe da su takve poreske olakšice uobičajene u drugim zemljama i pozdravlja to što je Vlada mislila i na taj deo IT sektora. Ipak, prema pisanjima digitalnih nomada koji su bili u Srbiji, uprkos svim povoljnostima, ovaj način biznisa nije preterano razvijen kod nas, pa se ni ne očekuje preterano veliki efekat.
S druge strane, u istom nacrtu zakona predviđen je test samostalnosti preduzetnika kojim država želi da razdvoji paušalce koji rade samo za jednog klijenta umesto da budu zaposleni na ugovor o radu (i plaćaju daleko veće poreze i doprinose na zaradu od paušalnog poreza) od pravih preduzetnika i frilensera.
Izmenom zakona o porezu na dohodak država je dala mogućnost onima koji ne prolaze ovaj test da se ili zaposle kod poslodavca ili osnuju firmu u kojoj bi bili zaposleni i da istovremeno ostvare poreske olakšice. U sledećoj godini bila bi im umanjena osnovica za porez na dohodak i doprinose za 70 odsto, u drugoj godini za 65 odsto, a u trećoj 60 odsto. Kako sada stvari stoje, nakon toga bi se plaćao pun iznos poreza i doprinosa, što bi značilo rast troškova za preduzeće za oko 30 do 40 odsto.
Goran Prijić, suvlasnik IT kompanije Vivify Ideas iz Novog Sada, u autorskom tekstu na portalu Startit istakao je da ukoliko se nakon tri godine to desi, IT firme će ili morati da podignu cenu svojih usluga za klijente ili da angažuju jeftiniju radnu snagu.
“Imaćemo situaciju da će zapošljavanje medior programera iz Srbije koštati npr. 3.000 evra mesečno, angažovanje nezavisnog saradnika iz Srbije sa istim znanjem 2.300 evra, ali uz jako limitirajuće uslove saradnje, dok će angažovanje konsultanta iz Ukrajine sa jednakim znanjem i dalje koštati 2.000 evra”, navodi on u tekstu. U drugom slučaju, ako ne podignu cene, IT firme mogu se jednostavno okrenuti tržištima gde su programeri jeftiniji.
Izmene zakona daju i mogućnost umanjenja osnovice za porez na dohodak i doprinose od 70 odsto u slučaju zapošljavanja “novonastanjenog lica” kako se navodi u nacrtu zakona. Tu se radi o povratnicima iz inostranstva koji bi se zaposlili u Srbiji, a da bi dobili tu olakšicu ne smeju dve prethodne godine da borave u Srbiji i da imaju minimalnu platu 145.104 dinara.
Pored toga, istu olakšicu dobijaju mlađi od 40 godina koji su u prethodnih godinu dana boravili u inostranstvu zbog školovanja i imaju platu kod novog poslodavca najmanje 217.656 dinara.
Izvor: N1, Danas
Foto: Pixabay