U svom zaključnom izlaganju, Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, je rekao:
Svi kritikuju Srbijagas, a niko ne sme Vladu. Došlo je do kreiranja skrivenog fiskalnog deficita, održavali smo tekuću likvidnost, i sada što nismo došli na naplatu dugovanja sada, na mostu, došli smo do naplate na ćupriji. Dakle, Srbijagas je održao određeni broj radnih mesta i socijalni mir. Sve je to u redu, ali ovo je neodrživo. Socijalna politika je 5 puta skuplja od davanja, i MMF je u pravu što insistira na izravnavanju knjiga. Da nam je Petrohemija dala novac, duplo više bismo investirali u nju. Isto i sa EPS-om: tek kad dođemo u investicioni ciklus, u održivi razvoj, možemo govoriti o progresu. Agresivna politika naplate i bolji rezultati su doprineli tome da se uđe u investicioni ciklus. EPS ima socijalne cene, Srbijagas ima samo 80% naplate, 20% našeg poslovanja je socijalna politika. A ako velika preduzeća nisu profitabilna i sklona investicijama, kako će mala i srednja preduzeća biti profitabilna i sklona investicijama.
Srbijagas ima berzansku robu, mi gas kupujemo i moramo ga prodati i naplatiti da bi platili dobavljaču, mi smo u goroj situaciji od EPS-a jer oni imaju domaću vodu i ugalj i plaćaju struju. Njima je za nijansu lakše. A dodatno, oni nemaju čiste gubitke na kursnim razlikama.
Pod pritiskom EU, što ja nikada ne bih uradio, podelili smo Srbijagas na 3 dela. Ako sledeće godine padne cena na Beregovu (Ukrajina), pašće cena gasa i za industriju i za individualne potrošače, a 2016. i 2017. će biti vrlo ugodne za potrošače. Jedini konkurent Srbijagasu na tržištu gasa uprkos liberalizaciji, jeste NIS sa domaćim gasom. Ali, to je u redu. Niko drugi se nije javio da bude trgovac gasom. Moj predlog je da Srbijagas trebao da bude upravljač kapitalom i da upravlja podelama i firmama-ćerkama. To će biti moj predlog za Vladu RS. Restrukuturiranje će biti uglavnom u celini iz budžeta RS i to tokom nekoliko godina. Nažalost sve konverzije duga u vlasništvo su izgubljen novac jer su dugovi tih firmi veći od njihove vrednosti. I da ih prodamo ne možemo vratiti novac. Sada smo generalni direktori u gomili firmi koje su nam uzele novac. A cilj nam je da imamo model naplate 98% koliko je standard i koliko predviđa agencija. Mi sada imamo učešće i u firmama kao Astra Banka Braće Karić, u proizvodnji oružja, informatici… ima nas svuda, dugi niz vlada je išao na rešavanje dugova na ovaj način i sada je već dosta.
170 dolara će biti 1000 kubnih metara na Beregovu (Ukrajina) i verovatno će ovako ostati, a to je vrlo lepa cifra i lagodna je za korišćenje. Svaka promena za 5$ u ceni nafte se reflektuje na 17$ u ceni gasa. Evropi fali gasa, Amerika je nezavisna, ali Azija i Afrika više proizvode pa to kupuje Evrope. Ali šta je problem? Azija i Evropa kao i Afrika imaju sve veće potrebe, a Severno more radi sa maksimalnim kapacitetom i ne može se dalje proširiti. Tako je Gazprom veoma realno optimističan, Evropi će trebati puno gasa, ali i Aziji. Iranu su skinute sankcije a najverovatnije će sav gas slati u Aziju a ne u Evropu. To je utakmica sa Rusijom oko toga ko će slati gas u Aziju.
Što se uljnih škriljaca, eksploatacija gasa iz uljnih škriljaca je užasan ekološki problem i mora se uništiti ogromna teritorija i uništiti tlo da bi se dobio gas. Samo Kanada, SAD i Kina sada prave takav gas, jer Evropa je prenaseljena, nema toliko tla koje može da zagadi. Tako da je priča o perspektivi uljnih škriljaca promašena. Njihova proizvoda cena je 170$ a ruski gas ima 50$ cenu na mestu proizvodnje. To samo politički može da se opravda. Malo je verovatno da će tako biti. LNG terminali se sve više grade u zapadnoj Evropi i oni su se diverzifikovali. A jugoistočna Evropa nema LNG terminale. Mi nismo obezbeđeni, a Zapad je sebi dao Severni tok 2, i prebrinuo je sve. A šta ćemo raditi ako ne možemo da kupimo bukirani gas iz Azerbejdžana? Ko će se smrznuti ako ne bude gasa? Bugari. I zato je projekat interkonekcije sa Bugarskom takav da košta 270 miliona evra, a to su ogromne pare. Hrvati imaju sjajne ideje ali niko se nije
javio za njihov projekat!
Prekidanjem Južnog toka, navodno zbog Bugarske, naneta je ogromna šteta. Bugare su naterali da prekinu, a Mađari, Austrijanci, Nemci, Italijani, Holanđani ili Francuzi potpišu Južni tok ili Severni tok 2 za jedan dan. Eto šta je sila. Zato je nama cilj da se bavimo gasnim skladištima. Gasovod Orenburg (Rusija) – Užgorod (Ukrajina) će biti prekinut 2019. To je nama osnovni gasni pravac! A i 2017. nam ističe ugovor sa Mađarima o transportu gasa. Zato mi već sada pregovaramo sa Gazpromom. TAP i TANAT, Istočni tok, to ništa ne prolazi kroz Srbiju, i to nama malo znači i puno košta. Projekat Tesla je projekat na papiru ali iako je sjajan treba nam 1,6 miliona evra da se vežemo za Rusiju, a to na m EU neće dati. Svi su za, od Makedonije i Grčke do Austrije i Mađarske ali nemamo para za to zasad!
Takođe, ono što nam je vrlo važno jeste gasifikacija Srbije i treba nam još 227 miliona evra da gasifikujemo celu Srbiju. E ovde se vidi koliko nam je neophodno da budemo likvidni da bismo mogli da investiramo. Ako bismo dobili ugovore gde bismo imali male rizike i ulaganja makar 50% od velikog partnera, to bi bilo veoma dobro. Ako izgubimo velike proizvodne sisteme, zato nam treba EPS i buduća energetska nacionalna kompanija Srbijagas, da bismo investirali, jer kad imamo infrastrukturu i onda ćemo imati i mala i srednja preduzeća. Energenti moraju imati realne cene, i da investiraju, i da privuku starne investicije, i tako će biti zamajac naše privrede!
Posle 2019. godine ako ne bude Južnog i Turskog toka, a Severni tok 2 bude radio, gas će nam stizati sa severa. Mi sada razrađujemo alternativne pravce. Suština je da će najrazvijenije zemlje imati najviše gasa i oni će nam isporučivati gas. 2017. ćemo rešiti sa Mađarskom da dobijamo gas na granici kod Kiškundorožme, a 2019. možda iz Baumgartena ili preko Češke, videćemo, imamo nekoliko opcija, još se radi na tome.
