Knjiga „Mustra za revoluciju“ počela je da se piše i pre no što je njen autor odlučio da je napiše. Bilo je to u vreme dok je Srđa Popović bio jedan od vođa “Otpora”. Prošlog petka, „Mustra za revoluciju“ je predstavljena čitaocima, a tri dana kasnije Srđa je ovako sumirao utiske o promociji u razgovoru sa Brankicom Treskavicom:
„Bilo je mnogo divnih i meni dragih ljudi koji su svako na svoj način deo mog života. Sa mnogima sam zajedno proživeo događaje o kojima govorim u knjizi. Verujem da su se i oni dobro proveli. Pokušali smo da izložbom, performansom i relativno kratkom govorancijom učinimo da stvari izgledaju zanimljivo. Mislim da smo uspeli da makar na sat-dva oživimo dobri građanski duh, koji nam je pomogao da opstanemo u mračnim devedesetim godinama.”
■ Ljudi vole da sve stavljaju u fahove, žanrove, fajlove… Gde spada „Mustra za revoluciju“. Roman nije, udžbenik nije, „zbornik recepata“ nije, a – šta je?
“Mustra” je… pa, “Mustra”:) Knjiga je zamišljena kao kombinacija praktičnog priručnika za sve koji hoće da menjaju svet, ali i skup zanimljivih ljudskih priča – od velikih ljudi poput Gandija, Martina Lutera Kinga i Harvija Milka, do klinaca koji su se borili protiv Mubaraka ili ćelavih bankara na Wall Streetu i nedeljama širili kišobrane okupirajući centar Hong Konga. Ona je, takođe, priča o hrabroj generaciji koja je zaustavila ratno ludilo i kroz nenasilnu revoluciju, dve hiljadite godine, od Srbije počela da pravi jednu mnogo normalniju zemlju.
■ Pogled na plakate, koji su bili na zidovima, a svi su iz „vremena Otpora“, u mnogima su izazvali nalet nostalgije. Kako ih ti doživljavaš?
Naša dizajnerka Ana Đorđević, koja je i producent izložbe, uspela je da kroz plakate, ali i majice, bedževe pa čak i čuvenu MTV nagradu, dočara ono sto svi znamo a premalo smo na to ponosni – prazne rafove devedesetih u sudaru sa kreativnošću i zajedničkom hrabrošću studenata i građana; mitsku pesnicu OTPOR-a i prateće materijale koje smo pomalo zaboravili (čak i original MTV „Free your mind” nagrade koju su klinci iz Srbije primili pred 15 miliona gledalaca 2000. godine). Deo izložbe je pokrio i činjenicu da su duh OTPOR-a i njegov simbol inspirisali aktiviste širom sveta, od Egipta i Venecuele do Burme ili Maldiva. Na osnovu fotografija na društvenim mrežama, imam utisak da je posetiocima bila najinteresantnija malena rekonstrukcija čuvenog protesta igračaka, koji su organizovali ruski aktivisti protiv izborne krađe, a koji je verovatno jedini protest “Lego ljudi” koji je neka država zvanično zabranila. Hvala mom drugu Dudi i njegovom sinu-prvaku Sanu, koji nam je pozajmio “materijal” za ovaj “eksponat”. Osećaj kad ih gledam uvek je kombinacija nostalgije i ponosa što pripadam toj generaciji, toj zemlji i tim ljudima.
■ Ko je kupio knjigu dobio je maramu sa „mustrom“, a nju čine poznati simboli – pištaljka, bager, televizor, doboš, sijalica, patike, golub mira, smajli… slogan „Beograd je svet“. Šta misliš, kakve će komentare slušati oni, koji je budu nosili?
Te večeri je šezdeset dvoje ljudi kupilo knjigu i u isto vreme “doniralo” po dvesta dinara za Fond Zoran Đinđić, pa je bio red da im se odužimo nekim poklonom. Marama o kojoj govoriš može da se koristiti na različite načine: kao bandana ako ideš na demonstracije, kao molerska kapa, kao “pionirska marama” koja nas podseća na bezbrižne dane, u kojima je Beograd u kome smo odrastali bio rokerski grad, rame uz rame sa Londonom ili, jednostavno, kao modni detalj i “stejtment”. Jedva čekam da čujem kakvi su komentari, ali računam da će “mustra” na marami zagolicati ljudima maštu.
■ Knjigu završavaš porukom „Sanjajte velike snove, popravljajte male i velike stvari oko sebe i javite ako mogu da pomognem“. Kakve snove trenutno sanjaš i šta bi prvo popravljao?
Privatno i budan i dok spavam (sa prekidima) sanjam san “novopečenog” tate jednog neodoljivog dečaka Mome i – ako bih nešto u privatnom životu popravaljao – to je da još više vremena provodim sa njim. Poslovno sanjam bolji svet u kome ću običnim ljudima, koje u knjizi zovemo “Hobitima” , omogućiti da brže stiču znanja i veštine koji će im omogućiti da “poprave” svet. Neke od tih stvari već se dešavaju, poput prvog online kursa koji u oktobru počinje na Univerzitetu Harvard. Neki drugi snovi su, recimo, aplikacija koja bi aktivistima širom sveta obezbedila bezbedniju komunikaciju i više znanja o materiji, ali kao što knjiga kaže – nikad nemojte prestati da sanjate, jer svet umesto vas nema ko da promeni.