Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.
Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva.
Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.
#Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska.
Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu.
U susret konferenciji, a u okviru panela “Panel br. 4: Državni službenik: Krizno komuniciranje u javnoj upravi”, razgovarali smo sa Stanislavom Pak Stanković, savetnica predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića (2012-2017).
Kakav je danas odnos između političara, medija i javnosti? Mislite li da je otvoreniji, ili je komunikacija zatvorenija? Zašto?
– Odnos između političara i građana, bilo da su birači te političke opcije, neopredeljeni ili neistomišljenici, i medija koji predstavljaju komunikacioni most između njih, otvoreniji je nego ranije, a reakcija na teme i događaje je izuzetno brza. Danas imate širok dijapazon mogućnosti za komunikaciju i prenos željene poruke. Brojne alate za direktan odnos sa građanima. Za efikasan prenos poruke je, pored tehnike prenosa, važno da odredite kome se obraćate i da svoju poruku prilagodite ciljnoj grupi. Otvorenost je ključna u razumevanju i podršci građana za politiku koju vodite. Smatram da je podrška koju uživa aktuelna vlast zasnovana, između ostalog, na otvorenosti i dostupnosti medijima, i preko društvenih mreža građanima uopšte.
Zašto je bitno da se komunikacija odvija i na društvenim mrežama? Koliko su one doprinele/oduzele komunikaciji u javnoj upravi?
– Društvene mreže su dramatično izmenile način na koji političari komuniciraju sa biračima. Brzina kojom možete poslati političku poruku ogromnom broju ljudi omogućava da se uz minimalne troškove kreira imidž političara, i da prava poruka dopre do birača bez ometanja i bez intepretacije, koju često imamo u mainstream medijima. Na osnovu demografije pratilaca društvenih mreža, vi možete optimizovati poruku na način razumljiv mlađim i starijim biračima, odnosno plasirati više poruka razumljivim različitim ciljnim grupama. Negativna strana tog kanala je otvorenost za nesputane i uvredljive, često i preteće, poruke korisnika koji ne dele vaše stavove. Odgovarati na sve te napade je besmisleno, jer nema efekta i iziskuje ogromne resurse.
Posebno imajući u vidu činjenicu da je još 2003. godine na Međunarodnom samitu o informacionom društvu održanom u Švajcarskoj, usvojena Deklaracija o pravima na slobodu izražavanja u okviru informacione zajednice, potvrđeno je da svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, kako je opisano u članu 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. To pravo podrazumeva slobodu izražavanja mišljenja bez mešanja, kao i mogućnost traženja, primanje i prenošenja informacija i ideja putem bilo kojeg medija i bez obzira na granice. Srbija je pravna država i niko i ne pokušava da ospori pravo na slobodu izražavanja, sve dok je u granicama zakona.
Kakvo je Vaše mišljenje o stvaranju i rešavanju kriza u okviru kreiranja komunikacije? Da li će namerno stvaranje kriza postati jedan vid marketinške kampanje i kod nas – ili je to vreme već došlo?
– Kreiranje kriza u komunikaciji je jeftina prevara. Manipulisanje vestima i ljudskim osećanjima, osim što je nemoralno, kratkog je daha. Onog trenutka kada je denuncirana, osoba u čijem ste interesu to uradili, gubi kredibilitet, i to drastično. Po mom iskustvu, najbolja odbrana od napada, ili ako hoćete reakcija na krizu, je istina. Kada je istina na vašoj strani, vi imate samopouzdanje i javnost to prepoznaje. Što se tiče kriznog PR-a, on iziskuje pripremu. Planiranje. Bez obzira na to što je danas neophodnost brze reakcije sine qua non, morate se pripremiti – napraviti plan komunikacionih kanala i kreirati poruku na način da vas javnost razume i da vam veruje.
Kako se političari snalaze u konstantnim promenama kada je komunikacija u pitanju? Koje su najčešće greške i političara i PR-a?
– Čini se da mlađi političari brže reaguju na promene u sferi komunikacija, ali sa druge strane, ta brzina često dovodi do grešaka. Teško je u današnje vreme brzine i ogromnih pritisaka izbeći greške. Važno je da se greške ne negiraju i da se ne ponavljaju. Kada se omakne, to se može oprostiti, ali ako se greške ponavljaju, reč je o amaterizmu i to će birači svakako loše oceniti prilikom glasanja. Sa druge strane, opasnost nastaje kada se prave strateške greške i pogrešne procene. To se onda naziva glupošću. To smo imali u prošlosti dosta i za te ljude je sreća što u politici bilo koja vest traje jedan dan, i što se sve brzo zaboravi.
Što se tiče najčešćih grešaka poličitara i medijskih savetnika, smatram da je to nedostatak distance prema uvredama i/ili kritici, posebno na društvenim mrežama. Teško je napraviti otklon prema napadima i ne shvatati ih lično, zato što je svako od nas ipak čovek i zaboli nas nepravda. Reagovanje na takve napade nije dobro, zato što neko ciljano, otvara ogroman prostor u kome vi ne kontrolišete pravila igre. Tada umesto da nešto bude prolazna rečenica, vi skrećete fokus na ljude na koje niko ne bi obratio pažnju, a istovremeno štetite sebi, zato što pokazujete slabost, u smislu da vas to pogađa.
Šta se u Srbiji i regionu promenilo u proteklih 10 godina kada govorimo o (kriznom) komuniciranju i kakav “savez” vidite na tom polju u narednim godinama?
– Nakon priličnog iskustva u radu na poziciji državnog službenika sa jedne strane, i novinara sa druge, rekla bih da kod nas nimalo nije lako raditi ni u jednoj od tih pozicija. U svakom vremenu, društvenim okolnostima, na unutrašnjem i spoljnom planu ima mnogo izazova i svako se najbolje što zna i ume i trudi da reši neku kriznu situaciju. Najlakše je biti pobednik posle bitke i davati savete drugima. Imam izuzetno poštovanje za sve kolege, koji u komplikovanim situacijama daju sve od sebe.
Novinari uglavnom rade svoj posao profesionalno, ali se vidi kada postoji pozadina pitanja i izveštavanja kod pojedanaca, kada nastupaju gotovo neprijateljski i ostrašćeno. To pre svega nije u interesu građana, protivno je novinarskom kodeksu i nije moralno to što pojedini mediji nastupaju kao najveći neprijatelj vlasti. Kritika vlasti je dobrodošla, a istraživačko novinarstvo je vrh naše profesije, međutim, kada je očigledno da su u pozadini „izveštavanja“ neki drugi motivi – to je nedopustivo. Sva je sreća što vlast danas ume da se nosi sa tim.
Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs