Color Media Communications već petu godinu za redom organizuje konferenciju “CSR Srbija 2019 – Pioniri društvene odgovornosti” posvećenu društveno odgovornom poslovanju.
Konferencija će se održati 30. maja 2019. godine, u hotelu Holiday Inn u Beogradu (Španskih boraca 74), s početkom u 9 časova.
Na otvaranju događaja prisutnima će se obratiti: Goran Trivan, ministar za zaštitu životne sredine; Regina de Dominicis, direktorica Kancelarije UNICEF-a u Srbiji i Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Na ovogodišnjoj konferenciji predstaviće se lideri globalne održivosti u svetu i kod nas. Govorićemo o implementaciji cirkularne ekonomije, zašto je ona važna za Srbiju? Koji su njeni benefiti? Osim unapređenja ekonomije i mogućnost stvaranja novih radnih mesta, koncept cirkularne ekonomije je neminovan, jer je ugrađen u evropske propise. Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji mogu otvoriti nova radna mesta i povećati konkurentnost domaće privrede, naročito u sektoru reciklaže.
Broj kompanija u Srbiji koje integrišu CSR principe u strategiju poslovanja i razvijaju strateške CSR programe iz godine u godinu je sve veći. Saznaćemo koje kompanije su posvećene ispunjavanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, pričaćemo na temu ekonomskog osnaživanja žena, a od članica Nacionalne asocijacije čistoće Srbije saznaćemo kako doći do čistije Srbije.
Ovim povodom, naša sagovornica bila je prof. dr Tatjana Dragičević Radičević, sa MEF fakulteta, koja će učestvovati na zanimljivom panelu pod nazivom “Implementacija koncepta cirkularne ekonomije – integracija ekonomije i sistema upravljanja otpadom”.
Kako biste najlakše objasnili neupućenom građaninu zašto i na koji način može da podrži implementaciju cirkularne ekonomije?
– U osnovi ekonomije je koncept iznalaženja modela koji sadrži zakonitost zadovoljenja ljudskih potreba korišćenjem raspoloživih, oskudnih sredstava. Progresivnim rastom stanovništva, a napretkom tehnike i tehnologije kroz inovacije došlo je i do dodatnog zahteva na strani potrošnje, a resursi iz prirode su se smanjivali. Stoga, jasno je da osnovni koncept racionalizacije korišćenja oskudnih resursa više nije dovoljan za održivi razvoj. Koncept linearne ekonomije nije više efikasan da bi omogućio održivi razvoj. Drugim rečima, dovodi se u pitanje koje raspoložive resurse bi buduće generacije mogle racionalno koristiti? U evolutivnom razvoju društva čovek se otuđio od prirode i samo uzimao od nje, ali ne i vraćao. A kako je čovek deo prirode, nužno je da se i njegova aktivnost prilagodi osnovnim zakonima prirode u smislu kruženja materije. Na tome je baziran koncept kružne ekonomije, koji podržava princip regenerativnosti materijala, procesa, duži vek trajanja proizvoda kroz različite procese njihovu ponovnu i dalju upotrebu, recikliranje i svođenje otpada na najmanju moguću meru. Ovaj koncept istovremeno treba biti lokalnog i globalnog karaktera i primarno je potrebno izgraditi svest svakog pojedinca o značaju implementacije cirkularne ekonomije.
Kada je cirkularna ekonomija postala aktuelna u našem regionu i kako biste ocenili njen napredak do sada?
– Cirkularna ekonomija kao koncept ne može da se veže za konkretan datum nastanka, jer njeni pojedinačni elementi datiraju još iz 20. veka. Međutim, ono što je poželjno istaći da u poslednjih deset godina ona poprima dimenziju integrativnosti i sistemske institucionalizovanosti i njen značaj sve više privlači pažnju svih relevantnih subjekata, a njeni efekti su sve vidljiviji. Evropska komisija je u 2015. godini usvojila Akcioni plan, koji je podrazumevao uvođenje mera u pravcu prelaska na koncept cirkularne ekonomije, jačanje globalne konkurentnosti, osnaživanja održivog razvoja i otvaranje novih radnih mesta. Ovaj plan je podrazumevao, osim proizvodnje i potrošnje bazirane na konceptu cirkularnosti i upravljanju otpadom, razvijanje tržišta sekundarnih sirovina i reviziju postojećih zakonskih regulativa. U martu 2019. godine usvojen je izveštaj o implemntaciji Akcionog plana cirkularne ekonomije sa sprovedenim i planiranim budućim aktivnostima. Sprovedene su 54 aktivnosti sa daljom tendencijom implementacije novih, a podaci o implementiranim je moguće pronaći na kreiranoj platformi. Spektar sprovedenih aktivnosti je vrlo širok od primene cirkularnog koncepta u drvnoj industriji, tekstilnoj i dr. Jedan od projekata EU, kao što je CITYCIRCLE podstiče kooperaciju zemalja iz regiona u razvoju koncepta cirkularne ekonomije. Primer realizacije tog projekta jeste upravo u našem regionu u Hrvatskoj u gradu Varaždinu, a partneri su im iz Slovenije, Austrije, Slovačke, Italije i Nemačke.
Šta predstavlja najveću prepreku za implementaciju cirkularne ekonomije u Srbiji?
– Smatram da ne postoji nijedna prepreka kako bi se koncept cirkularne ekonomije implementirao kod nas, a činjenica da određene kompanije u Srbiji primenjuju njen koncept potvrđuje moju tvrdnju. U Srbiji je formirana i Akademija za cirkularnu ekonomiju, što ukazuje na svesnost o značaju i nužnosti implementacije cirkularne ekonomije. Ono što u Srbiji treba biti primarni cilj u implementaciji cirkularne ekonomije jeste njena institucionalizacija, pre svega, kroz definisanje njenih mera i akcionih planova u okviru nacionalne strategije. Takođe, smatram da je poželjno i u obrazovni sistem na svim nivoima uvesti programe koji edukuju mlade o značaju principa cirkularne ekonomije, na taj način bi se kontinuirano, sistemski i suštinski izgrađivala kultura življenja koja bi stvorila preduslove održivog razvoja i za buduće generacije, bez obzira na progresivan rast u zahtevima za zadovoljenje ljudskih potreba.
Koje su kompanije, izumi i poslovna iskustva u skladu sa principima cirkularne ekonomije koja su Vama bile zanimljive?
– Kada je reč o svetski poznatim kompanija tu su pre svega Philips sa konceptom ”Svetlost kao usluga”, H&M sa konceptom “Kružno i obnovljivo”, Renault sa principom remanufakture, upravljanje tokovima sirovina i modelom pristupnog vlasništva i usluga, METS kompanija iz Finske sa proizvodnjom na bazi obnovljivih sirovina i proizvoda koji se mogu reciklirati, kao i mnoge druge kompanije.
Konferencija “CSR Srbija 2019 – Pioniri društvene odgovornosti” održava se uz podršku kompanija: Vojvođanska banka, Delta Holding, Aqua Viva, Telenor fondacija, Sigma Kula – Hlorogen. GSK i AMS Osiguranje.
Teme ovogodišnjeg događaja možete pogledati na linku: http://www.color.rs/csrsrbija2019/