Startapi u Varšavi, Krakovu, Pragu, Budimpešti, Bratislavi, Talinu, Rigi ili Vilniusu, ne privlače toliko kapitala koliko oni koji se nalaze u ostatku Evrope, poput Londona, Amsterdama ili Berlina, ali ovi istočnoevropski centri su u porastu, dovoljno je reći da su investicije u ranoj fazi porasle sa 10 miliona na 283 miliona dolara za samo pet godina, navodi u svom tekstu Bartek Ciszewski, novinar za portal venturebeat.com
Postoji skoro 30.000 startapa koji rade u istočnoj Evropi. Većina njih cilja na globalno tržište i razvijaju svoje proizvode na engleskom jeziku, a mnogi traže najveći deo svojih prihoda od zapadnoevropskih i američkih kupaca. Takođe, imaju tendenciju da se specijalizuju u određenim sektorima.
Ono što im najviše nedostaje je finansiranje.
Startapi su velika šansa za male istočnoevropske ekonomije. Njihov relativni značaj za BDP tih zemalja je mnogo veći nego u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj ili nekoj drugoj velikoj zemlji. To je razlog zašto su vlade spremne da podrže tehnološke centre izgradnjom infrastrukture ili jednostavno, kreiranjem fondova.
Tri male zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija, predstavljaju jedinstveno mesto za nove poslove. One su dom za jedan od najaktivnijih tehnoloških centara u Evropi. Ove tri zemlje rangirane su u top 21 za preduzetništvo u izveštaju Svetske banke “Doing Bussines 2017”. Glavne prednosti su jaka preduzetnička kultura, niski porezi i velika infrastruktura.
Glavni grad Estonije, Talin, dom je dva velika startapa – Skype i Transferwise. Međutim, kako je obično i praksa, ovakvi sistemi migriraju, pa se tako Skype preselio u Stokholm, a Transferwise u London.
“Kada lokalne kompanije ojačaju, imaju tendenciju da se okreću mestima gde su njihovu najvažniji kupci. Bilo da je to Severna Kalifornija, Njujork ili London. Međutim, tim obično ostaje ovde, gde je talenat“, kaže Viktor Šmit, osnivač Netguru.
Neki od istaknutih startapa i dalje rade tamo gde su osnovani, kao što su Skeleton Technologies, AdCash, Lingvist, Toggl…
U Vilniusu, glavnom gradu Litvanije, i dalje rade YPlan, Trafi, Vinted. U Rigi, glavnom gradu Letonije, funkcionišu Ask.fm, Infogr.am, CoBook, AirDog, Clusterpoint, CreamFinance.
Zemlje kao što su Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka, dom su nekoliko tehnoloških centara sa velikim potencijalom. Gradovi kao što su Varšava, Budimpešta, Prag, Bratislava i Krakov imaju veliko tržište sa dobrim pristupom klijentima i investitorima. Jedan od ključnih konkurentskih prednosti ovog regiona je njihova baza talenata. Poljski, češki i mađarski programeri rangirani su u 5 od 15 u HackerRank izazovu. Svi boluju od iste bolesti – odliv mozgova.
Nekoliko startapa iz Budimpešte je napravilo globalan uspeh. Na primer – Ustream, LogMeIn, Prezi, NNG, AeroGlass, Almotive, Synetiq, Antavo.
Prag je moderan grad sa velikom digitalnom infrastrukturom i bliskim vezama sa Berlinom, a dom je Avast Software, koji je osnovan 1988. godine. Ovde su nastali i TeskaLabs, TCP Cloud, SocialBakers, Neuron SoundWare.
Mnoge korporacije imaju svoje regionalno sedište u Varšavi, što s jedne strane znači da je finansiranje dostupno, a s druge strane da je tu i lokalna baza stručnjaka, a nedavno je otvoreni Google Campus, jedan od šest u svetu.
Najveći uspon doživeo je DocPlanner, a tu su i SaaS stars, Brand24, GrowBots.
Bratislava je usko povezana sa Bečom. Prema mnogim iskustvima za pokretanje kompanije često nedostaju stručnjaci, jer lokalne inicijative, ako uspeju, odmah idu globalno. To je bio slučaj i sa Prizeo.
Što se tiče Krakova, procenjuje se da je jedan od pet ljudi u ovom gradu student. Postoji više od 5.000 IT diplomaca svake godine. Krakov je poznat po startapima Estimote i Kontakt.io, kao i SalesManago. I ovde je problem u odlivu mozgova.
Kako se navodi u tekstu, naš region, bivše jugoslovenske zemlje, zatim Rumunija i Bugarska, hvataju korak sa ostalima, ali imaju mnogo manju tehnološko poslovnu istoriju. Plus je što veoma brzo rastu i to zbog nižih troškova i raspoloživih talenata.
Ljubljana se navodi kao jedan od pokretača ovog regiona. Startapi ovde često nastaju uz pomoć crowdfunding kampanja, kao što je nastao i Koto Labs ili Chipolo.
Sofija ima veoma nisku cenu poslovanja. Stopa poreza na dohodak je samo 10 posto. Troškovi života su niski, a tu je i baza stručnjaka. Ekosistem se brzo razvija, a nedavno je otvoreno deset novih coworking prostora. Najprepoznatljiviji startapi su Leanplum, Flipps, Sponsia, Imagga, pCloud i Storpool.
Bukurešt nudi niske troškove, mnogo stručnjaka… Među znajačajnijim startapima su Avangate, eJobs, Imobiliare.ro, TypingDNA, Symme3D i Axosuits.
U Zagrebu infrastruktura raste, pa je broj novih preduzeća sve veći. Ono što se navodi kao problem je nedostatak fondova i birokratske barijere. Ipak, troškovi radne snage i života su niske, a ima i mnogo aktivnu startap zajednicu. Kao uspešni navode se Bellabeat Leaf, Farmeron, Rimac Automobili.
Istočnoevropski tehnološki centri imaju talenat, infrastrukturu, preduzetnički duh i podršku lokalnih i republičkih vlasti. Oni su takođe spremni za ulazak na globalno tržište od početka. Preduzetnici sa ovog područja prihvataju najnovije trendove koji su postavljeni u vodećim svetskim centrima. I to su prednosti.
S druge strane, ovaj region suočava se uglavnom sa nezrelošću pokretanja ekosistema, a to je najviše nedostatak kapitala. Biznis i tehnologija znanja šire se kroz gradove sa svakim novim lokalnim uspehom. Ovo može biti savršeno vreme za ulaganje ili početak saradnje sa zemljama Istočne Evrope.
Izvor: Bartek Ciszewski, venturebeat.com
Foto: pixabay.com