Dok se Silicijumska dolina sve agresivnije trudi da privuče mlade talente, univerziteti se s teškom mukom bore da ih zadrže.
Tehnološki giganti poput Googlea, Facebooka, Microsofta i Baidua u neprestanoj su trci za proširenje svojih aktivnosti vezanih za razvoj veštačke inteligencije (AI).
I dok su u prošlosti univerziteti bili ti koji su zapošljavali najbolje AI stručnjake, danas su to upravo tehnološke kompanije u kojima cvetaju odeljenja za robotiku i mašinsko učenje, i koje mame eksperte sve većim platama.
Tako je na primer, 40 od 140 članova osoblja koje je prošle godine zaposlio Uber, došlo iz Nacionalnog centra za robotsko inženjerstvo na Univerzitetu “Karnegi Melon”, od kojih je sastavljena posebna jedinica za rad na autonomnim automobilima. Ova vest privukla je veliku pažnju medija jer je kompanija obećala da će sponzorisati centar, pre nego što je odlučila da ga u poptpunosti liši novih snaga, piše magazin Economist.
Dok druge kompanije traže talente na nešto neprimetniji način, ni kod njih ne izostaje ova praksa, a upravo je odlivanje mozgova u privatan sektor jedna od stvari koje veome brinu današnje univerzitete.
Najtraženiji su stručnjaci za mašinsko učenje, a još ne postoje pouzdani statistički podaci koji ukazuju na to koliko se tačno stučnjaka priduži privatnim kompanijama svake godine.
Kompanije nude stručnjacima priliku da njihove ideje dospeju na tržište u kratkom vremenskom periodu, što stručnjacima prilično odgovara, kao i činjenica da su poslovi u privatnom sektoru lišeni neizvenosti koju nosi obezbeđivanje sredstava za istraživanja.
Endru Ng, jedan od vodećih kineskih stručnjaka na polju AI koji radi za Baidu, rekao je da privatne kompanije nude dve naročito primamljive stvari – mnogo računarske snage i velike skupove podataka. Obe stvari su od ključnog značaja za razvoj modernog mašinskog učenja.
Univerziteti u ovoj trci polako posustaju, s obzirom na to da sve teže uspevaju da obezbede plate kakve nude privatne kompanije. Ovaj trend mogao bi da bude poguban ne samo za SAD, već i brojne druge države, s obzirom na to da najveći broj tehnoloških giganata u svetu ima svoja sedišta upravo u Americi.
Iako privatne kompanije javno objavljuju rezultate pojedinih istraživanja i obećavaju zaposlenima mogućnost pisanja stručnih radova, u praksi se pokazalo da veliki broj profitabilnih otkrića čuvaju isključivo za sebe. Pojedini stručnjaci iz tog razloga brinu da bi Google, vodeća IT kompanija, mogla uskoro da uspostavi nešto nalik intelektualnom monopolu.
Sa ciljem da reše ovaj problem, brojni tehnološki preduzetnici, poput Ilona Maska, u decembru prošle godine uložili su milijardu dolara u stvaranje neprofitne istraživačke kompanije OpenAI, čija će sva naučna istraživanja biti dostupna javnosti. Cilj ovog projekta je ponovno uspostavljanje ravnoteže između uticaja koji imaju univerziteti i privatne kompanije.
Ipak, pitanje da li su privatne kompanije, a ne univerziteti, najbolje mesto za razvoj veštačke inteligencije, i dalje ostaje predmet debata. Endru Mur sa odeljenja kompjuterskih nauka na Univerzitetu “Karnegi Melon” brine da bi zbog ove prakse jednog dana na univerzitetima mogao da se javi ozbiljan manjak kvalitetnog nastavnog kadra, odnosno da više neće imati ko da obrazuje buduće generacije stručnjaka.
Ovaj scenario ne bi morao nužno da se obistini jer velika zarada u oblasti AI i dalje privlači veliki broj studenata, čije bi obrazovanje i usavršavanje mogli da potpomognu upravo tehnološki giganti.
Izvor: The Economist, B92
Foto: yayimages.com