U dolini Tingvalir na Islandu, napravljena je jedna od prvih skupština na svetu, islandska. Stari Sloveni su imali svoja Veća, gde su se punoletni građani skupljali da bi odlučivali o pitanjima za naselje ili pleme (Novgorod, Pskov, ili na kraju krajeva, pogledajte u dela Njegoša), a tradicija egalitarnosti je kod Slovena i Vikinga ostala zauvek upisana.
Upravo zato ne treba da čudi što su Islanđani pre par godina svoj ustav doneli preko interneta, i ovo je jedan od najvećih dometa e-uprave! Kako se to dogodilo?
Priča o stvaranju novog islandskog Ustava deluje poput odlomka iz rutinske SF produkcije. Na Islandu, naime, Ustav se piše uz pomoć Facebooka, Twittera, Youtubea i ostalih socijalnih mreža i internetskih alatki. A što je iz srpske perspektive još egzotičnije – u oblikovanju tog ključnog pravnog dokumenta jedne zajednice vrlo bitnu reč imaju i – građani.
A počelo je 2008. godine, kad su u nedelju dana propale sve glavne islandske banke, što je rezultiralo dubokom privrednom krizom, devalvacijom nacionalne valute, te padom Vlade. Tad su Islanđani odlučili, između ostalog, da pristupe i promenama svog Ustava. Radi se o dokumentu koga je vreme prilično pregazilo – naime, nakon što se 1944. godine Island izdvojio iz Danske i postao samostalna država, svoj Ustav su napravili tako da su u postojeći danski uneli manje promene, poput izmene reči “kralj” u “predsednik”.
No, donošenje novog Ustava, koje upravo traje, napravljeno je daleko temeljitije. Prvo je zaseban odbor sastavio izveštaj na osnovu okupljanja 950 nasumično izabranih punoletnih građana Islanda, koji su se jedan sastali da raspravljaju o područjima koje bi pokrivao novi Ustav, poput spoljne politike ili podele ovlašćenja među državnim institucijama. Izveštaj ima sedam stotina stranica.
Zatim je na izborima između 522 kandidata za Ustavno veće izabrano njih 25. Oni se sastaju nedeljno, a svi sastanci Ustavnog veća prenose se uživo, a mogu se i pratiti putem Facebooka. No, veće ne raspravlja samo o svojim idejama, već im svaki islandski građanin, putem Interneta, pa tako i popularnih društvenih mreža (na Facebooku je2011. godine bilo registrovano dve trećine stanovnika ove zemlje sa 320 hiljada stanovnika) može poslati svoje preporuke. Ljudi ih i šalju, a ideje variraju od poboljšanja tretmana stoke, do olakšanja plenidbe ukradene robe. One preporuke koje odobri Veće, dodaju se u nacrt Ustava (tako je prošla ideja o zaštiti stoke), koji je, naravno, dostupan na Internetu. Nacrt potom odlazi u parlamentarnu raspravu i usvajanje. Tako je to bilo na Islandu.
Pitanje je, zašto se, osim pravnika, i kod nas za sva pitanje ne konsultuju građani, pa i oko ustava, konverzije kredita iz švajcarskih franaka u dinare, ili bilo čega što nas muči? I, ako nas poitaju, kada će to i uvažiti?