Osam meseci nakon što je Agencija za privredne registre, u skladu sa Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika usvojenog prošle godine, ustanovila Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika, još uvek se ne znaju stvarni vlasnici svakog petog privrednog društva.
Naime, iako su privredna društva, osim javnih akcionarskih, zadruge, ogranci stranih privrednih društava, poslovna udruženja i udruženja, fondacije i zadužbine, ustanove i strana predstavništva, po slovu zakona imala obavezu da se upišu u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika u APR-u do kraja januara ove godine, a oni koji su osnivani nakon toga da odmah pri upisu u registar to učine, deo njih to nije ispoštovao.
APR je u februaru ove godine saopštio da je od 150.000 obaveznika Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika pristupilo 145.500, dok je ceo postupak evidentiranja završilo 116.600 privrednih društava, zadužbina, fondacija, udruženja i privatnih ustanova.
Polovinom juna ove godine APR je saopštio da je više od 74 odsto registrovanih subjekata evidentiralo podatke u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, od čega je zakonsku obavezu ispunilo više od 79 odsto privrednih društava, 67 odsto udruženja, kao i 75 odsto zadužbina, fondacija i ustanova.
Na kraju prošlog meseca skoro 20 odsto privrednih društava nije evidentiralo stvarne vlasnike, pa će, po svoj prilici, Agencija za privredne registre morati početi da kažnjava one koji ne poštuju zakonsku obavezu, a predviđene kazne za to nisu male. Od svih obveznika stvarne vlasnike je evidentiralo najviše privrednih subjekata – 82 odsto, a najmanje su ovu obavezu ispunila udruženja – 68,5 odsto. Ovi podaci su bili i razlog da APR pozove privredna društva, ustanove, udruženja i zadužbine da u što kraćem roku izvrše svoju zakonsku obavezu, jer će u suprotnom biti kažnjeni.
A kazne nisu bezazlene. Naime, Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika predviđa da ukoliko se u roku od 15 dana od dana osnivanja ili promene vlasničke strukture podaci ne dostave APR-u, sledi novačana kazna od 50.000 do dva miliona dinara. S druge strane, ukoliko neko pokuša da prikrije stvarnog vlasnika ili u Centralnu evidenciju ne upiše podatke o stvarnom vlasniku, upiše neistinit podatak, promeni ili izbriše istinit podatak o stvarnom vlasniku registrovanog objekta, predviđena je kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Drugim rečima, to se kvalifikuje kao krivično delo za koje sledi zatvorska kazna.
Kako je postupak evidentiranja elektronski i besplatan, ostaje nejasno zašto se još uvek ne zna stvarni vlasnik svakog petog privrednog društva u Srbiji? Tim pre što je Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika i donet kako bi se konačno stalo na put prikrivanju pravnih vlasnika domaćih i stranih kompanija, a time i upliv sumnjivog novca i njegov ulazak u legalne tokove.
Praksa prikrivanja stvarnog vlasnika bila je posebno izražena u privatizaciji brojnih državnih preduzeća, a rezultat je bio ne samo upliv sumnjivog novca, već i prikriveni uticaj tajkuna i sumnjivih ličnosti na ekonomske i političke procese u zemlji preko skrivenog vlasništva. Komitet Manival pri Savetu Evrope je zbog toga i zahtevao od Srbije da lane “pojačan nadzor” nad sprečavanjem pranja novvca, a jedan od načina jeste i ovaj zakon i uspostavljanje Centralne evidencije stvarnih vlasnika kao jedinstvene elektronske baze podataka o fizičkim licima koja su stvarni vlasnici kompanija, zadruga, ogranaka stranih privrednih društava, poslovnih udruženja, fondacija, zadužbina, ustanova.
U Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika moraju biti navedena imana osoba koja posredno ili neposredno imaju najmanje 25 odsto udela, akcija, prava glasa u određenom privrednom subjektu, kao i oni koji imaju preovlađujući uticaj na donošenje odluka i vođenje poslova. Osim imena stvarnih vlasnika u ovoj evidenciji nalaze se i podaci o samim kompanijama, udruženjima, fondacijama, naziv, matični broj, PIB, status i pretežne delatnosti, kontakt podaci, mejl adrese, brojevi računa u bankama…
Podaci o stvarnim vlasnici upisanim u Centralnu evidenciju važni su i za državne organe, uključujući Narodnu banku Srbije, kao i svim obveznicima po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
– Važni su i Poreskoj upravi, upravo da bi se sprečila izbegavanja plaćanja poreza. Svi ti državni organi vode računa o tome ko je fizičko lice koje suštinski poseduje ili na neki način kontroliše neko privredno društvo ili ustanovu, udruženje, zadužbinu – objasnila je Marija Pajić, zamenik Registratora privrednih subjekata u APR-u.
Ona napominje da se podaci o stvarnim vlasnicima mogu razlikovati od onih pravnih/nominalnih vlasnika upisanih u matične registre, kao što je registar privrednih subjekata koji takođe vodi APR.
Treba istaći i da ukoliko je osnivač privrednog društva država Srbija, autonomna pokrajina ili lokalna amouprava, ovaj zakon se na njih ne primenjuje, jer se njihov stvarni vlasnik zna.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay