Treću godinu za redom Color Press Grupa organizuje „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.
Ovogodišnji – #Digital2016 – trajaće 2 dana – 15. i 16. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva u galeriji Belgrade Waterfront, zgrada „Geozavoda“ u Beogradu.
Case study “Andrija i Anđelka – kako smo osvojili region: Cast and crew live on stage“, okupiće na konferenciji celu ekipu popularne serije, a među njima i Zoranu Popović, producenta serije “Andrija i Andjelka”, TV i video producent specijalizovan za licencne formate i brendirane sadržaje.
Kako ste došli na ideju da napravite serijal “Andrija i Anđelka” i da li ste od početka na umu imali ono kako serija danas izgleda?
– S obzirom na to da se scoutingom TV formata i produkcijom bavim već više od 10 godina, prepoznala sam potencijal ovog veoma uspešnog kanadskog formata, adaptiranog u 27 zemalja sveta. Imajući u vidu veliku popularnost originalne verzije, kao i francuske adaptacije, želela sam da napravimo podjednako dobru verziju. Najvažnije je bilo okružiti se pravim saradnicima i, pre svega, pronaći glavne glumce. Andrijin komičarski talenat mi je bio poznat od ranije, a Anđelka nas je svojom prirodnošću i instinktom za komediju osvojila na kastingu. Pilot epizoda potvrdila je očekivanja. Indikativno za uspeh serije bilo mi je to što me i posle nebrojenih pregleda upravo te epizode, ona i danas slatko zasmeje.
Šta mislite da je bilo presudno za veliku popularnost serije u regionu?
– Presudan je zbir različitih faktora. Pre svega, imali smo odličan proizvod koji je rezultat napornog rada, ljubavi prema poslu, znanja, ali i gotovo fanatične upornosti. Moj kolega producent Filip Đorić i ja postarali smo se da se, uprkos preprekama, ova serija ipak snimi. Serija je mogla nastati i mnogo ranije, jer je od snimanja pilot epizode prošlo više od 3 godine. Pilot epizoda stajala je u fiokama programskih urednika mnogih televizija. Međutim tek je dolaskom Manje Grčić na čelo TV Prve, ovaj format dobio svoju dugo čekanu priliku. Govoreći s ove vremenske distance, možda je ispalo i dobro to što je serija čekala toliko dugo na svojih 5 minuta. S jedne strane prezasićenost tržišta rijaliti formatima jasno je ukazivala na to da je pravo vreme za plasman ovakve serije. Uz to, uspon društvenih mreža koji se u međuvremenu desio, uticao je na to da projekat doživi veliki uspeh i na digitalu. Društvene mreže, a posebno viralni skeč na slovenačkoj granici, zaslužne su za promociju serije u regionu. Scenario originalne kanadske serije je fantastičan, a na njemu je radilo 20-ak ljudi. Ipak, mnoge scene trebalo je prilagoditi lokalnoj kulturi, miljeu, likovima. Na prilagođavanju su radili scenaristi, reditelji ali i sami glumci na snimanju. Finese su ključne, a smeh na snimanju uverio nas je da pravimo nešto stvarno dobro. Za uspeh serije zaslužni su i profesionalna ekipa, kao i termin emitovanja, promocija.
Da li smatrate da su rijaliti programi doveli do popularnosti formata koji govore o ličnom, o iskustvima koje svi imamo ili je situacija obrnuta?
– Mislim da ovde nije reč o tome. Naša publika je potcenjena i gladna dobrog TV programa, bilo da se radi o igranoj ili neigranoj TV formi. Može vam zvučati neskromno, ali smatram da su kod “Andrije i Anđelke” ljudi prepoznali kvalitet. Sve što je bilo potrebno je da im se to i ponudi. Fascinacija televizijom leži i u činjenici da se gledaoci poistovećuju sa likovima koje gledaju. Tu je ljudska želja da se viri kroz tuđu ključaonicu, s tim da su rijaliti programi takvu potrebu eksploatisali do krajnjih granica. Iako na prvi pogled deluje da naša serija koketira sa rialitijem, jer smo junacima dali ime po glavnim glumcima, ovaj format je u pravom smislu te reči 100% igrana serija. To naravno ne isključuje značaj improvizatorskog umeća koji su i Andrija i Anđelka iskoristili u gradnji svojih likova, iako su igrali u skladu sa likovima, a po scenariju. Baza neiskorišćenih dublova sa snimanja i materijala iza scene pravo je blago i ono što publiku na digitalu najviše interesuje.
Koji tip televizijskih formata će biti popularan u narednih 5 godina i koliko Srbija u tom smislu korača za globalnim trendovima?
– Na svetskom tržištu je u prošloj godini zabeležen rekordan broj snimljenih igranih serija. Rimejk verzije starih TV formata kao i formata sa drugih teritorija su najveći trend u tržišnoj utakmici novih i starih medija. Rijaliti i različiti hibridni formati su takođe i dalje veoma popularni, premda je rialiti u Srbiji pogrešno shvaćen i izveden u svom najgorem obliku te je poprimio pežorativnu konotaciju. Srbija ozbiljno kasni za svetskom TV produkcijom, pre svega zbog malog obima produkcije, nedovoljnog ulaganja u nove TV formate i odsustva raznovrsnosti TV programa.
Koji su planovi za budućnost “Andrije i Anđelke”?
– Velika sreća i producentski uspeh je snimiti 130 epizoda igrane serije, a pogotovo dnevnog formata. S obzirom na to da poslednjih 10 epizoda serije još uvek nije emitovano, gledaoci tek treba da otkriju kako se serija završava. Serija će nastaviti svoj TV život kroz reprize i emitovanje na digitalu. Nije isključeno da ćemo, u nekom trenutku, nastaviti snimanje, jer scenarija za nove epizode postoje. Ono što je sasvim sigurno je da su produkcije Blekbuk i Fresh production uveliko u pripremi novih i drugačijih TV formata, a na tragu uspeha “Andrije i Anđelke”.
Program konferencije i način prijave možete pogledati na linku www.color.rs/digital2016
