Nastavnici matematike, jezika ili društva u Južnoj Koreji mogu se nadati novcu i slavi kakvu imaju pevači, glumci i sportisti. Njima milionske prihode i status zvezde donose časovi na internetu i edukativne emisije na televiziji. Tu popularnost omogućavaju sistem vrednosti i društveno-ekonomsko uređenje u kojima je kvalitetno obrazovanje apsolutni preduslov za uspeh i društveni status.
Ća Gil Jon je nastavnik matematike, ali formule koje on brzo ispisuje na tabli nisu sputane zidovima učionice. Naime, njegova objašnjenja zadataka iz algebre i geometrije uživo redovno gleda bar oko 300.000 južnokorejskih đaka – putem interneta.
Shodno tome, ni novčanik tog ekstravagantnog prosvetara koji je poznat po tome što nastupa noseći razne čudne kape, maske ili kostime, ne poznaje prevelike stege, budući da preko edukativnog portala Seven edu i kroz razne reklame on godišnje inkasira oko osam miliona dolara.
Ća Gil Jon drži predavanja iz matematike koja su deo dodatnih časova koje južnokorejski đaci uzimaju kako bi se pripremili za prijemni ispit za fakultete. Snimke svojih predavanja postavlja na internet još od 2000. godine. Razlozi za njegovu popularnost, pored efikasnih rešenja za teške matematičke probleme i nešto lake zabave kako bi se đaci održali u budnom stanju su, kažu južnokorejski blogeri, i njegov prijatni izgled, kao i činjenica da su mnogi od njegovih učenika uspeli da upišu željene fakultete.
Još jedan milioner u zemlji u kojoj zaposleni u firmama godišnje prosečno zarađuju između 30.000 i 35.000 dolara jeste Kvon Kju Ho, 33-godišnji nastavnik književnosti koji je, slično Ća Gil Jonu, i sam postao TV lice, a koji svoj uspeh, kaže, duguje sposobnosti da identifikuje pitanja koja predstavljaju najveći problem za đake na prijemnom ispitu.
Među južnokorejskim predavačima koji se diče slavom i pozamašnim kontom u banci mnogo je onih koji taj društveni i ekonomski status duguju tome što su u prošlosti nastupali ili trenutno nastupaju na televizijskom kanalu EBS, koji je posvećen obrazovanju i emituje emisije koje funkcionišu kao dopunska nastava. Taj kanal osamdesetih godina ustanovila je državna televizija KBS sa ciljem ne samo da se edukuju deca već i da se porodicama omogući da uštede novac za obrazovanje mladih naraštaja.
U Južnoj Koreji, kao i drugim zemljama sa snažnim konfučijanskim uticajem, tradicionalno postoji kult obrazovanja, gde se znanje i pohađanje uglednih škola vide ne samo kao sredstvo za postizanje materijalnog uspeha, već i preduslov za lično usavršavanje, te kao jedna vrstu dokaza o karakternoj vrednosti pojedinca i njegove čitave porodice.
Zbog toga oni koji su formalno najviše postigli kada je obrazovanje u pitanju, profesori i naučnici, uživaju veliko poštovanje i visok društveni status.
Takođe, tehnološki napredna ekonomija, kao i sigurnost i privilegije koje svojim radnicima nude najpoželjnija preduzeća i državne ustanove diktiraju da mladi koji žele da uspeju u životu obavezno moraju da studiraju na nekom od nekoliko najuglednijih univerziteta.
U Južnoj Koreji kvalitet univerziteta koji dete pohađa skoro u potpunosti određuje buduće zaposlenje i, s tim u vezi, visinu prihoda, stepen društvenog ugleda i kvalitet života koje će to dete imati, pa je prijemni ispit za fakultete događaj od presudne važnosti u životima i đaka i roditelja, za koji se čitava porodica godinama priprema – đaci napornim radom, a roditelji pružanjem finansijske i psihičke podrške.
Izvor: rts.rs
