Različiti prevaranti odavno su ušli u srž društvenih mreža, a prevare su razne, sve do onih kada vam ukradu vaše lične i finansijske informacije.
Tokom protekle godine broj takvih pokušaja na društvenim mrežama kao što su Facebook, Twitter, Instagram i LinkedIn povećana je za 150%, kažu stručnjaci iz kompanije Proofpoint.
To je zato što prevaranti mogu da koriste društvene medije i tako da ciljaju na stotine hiljada ljudi odjednom, a uklapaju se u gomilu. Oni imitiraju korisnike i njihove aktivnosti.
Evo pet najvažnijih pametno skrivenih prevara na društvenim mrežama
Korisnički servisi na lažnim nalozima na Twitteru
Onlajn kriminalci otvaraju lažne naloge korisničkih servisa kako bi imali uvid u korisničke naloge u bankama ili druge informacije i lozinke. Ovi nalozi deluju veoma slično stvarnim preduzećima, ali često je jedan karakter ili znak oduzet ili dodat onom originalnom. Kada neko tvituje banci prevaranti će presesti razgovor i odgovoriti na tu poruku onom koja izgleda veoma autentično.
Fake komentari na popularnim postovima
Popularna vest ili poruka na društvenoj mreži može da generiše veliki broj komentara. Prevaranti vole da iskoriste prisustvo velikog broja publike, dodajući svoje komentare sa linkovima ka drugim zanimljivim naslovima koji dovode do prevara na kreditnim karticama.
Fake live-stream video
Što je više medijskih kuća počelo da koristi live stream, to je više prevaranata u tom svetu. Oni komentarišu ili ostavljaju postove na Facebook stranice recimo nekog sportskog tima, sa linkom koji navodno vodi ljude na sajtove gde mogu da gledaju besplatan live streaming neke utakmice. Ali, linkovi vode ka lažnom sajtu koji traži lične podatke kako bi pokrenuo vidoe, koji često ni ne postoji.
Fake onlajn popusti
Fake onlajn popusti rade slično kao i lažni nalozi korisničkih servisa. Prevaranti će postaviti na društvene mreže informaciju kao legalno preduzeće i praviće se da nudi pravu promociju. U stvarnosti, potrebni su vam samo vaši podaci.
Fake onlajn istraživanja i takmičenja
Ove taktike postoje već godinama i dizajnirani su tako da morate da odgovorite na lična pitanja, što su informacije koje su potrebne prevarantima. Kriminalci ih onda ugrade u poruke na društvenim medijima koje deluju veoma legalno, postoje čak i profili, slika i link, zahvaljujući skraćivanju URL-a.
Foto: unsplash.com
