Više od godinu dana od otvaranja firme ne znaju koliko tačno moraju da plate državi u vidu paušala. nameti su im po deset puta veći nego velikim firmama, 80.000 njih je u blokadi – ovo su samo neki od problema sa kojima se susreću domaći preduzetnici i to u godini koju je Vlada proglasila “Godinom preduzetništva”.
Mali privrednici, pored brojnih problema u načinu plaćanja poreza i doprinosa, imaju i teškoće pri osnivanju firmi.
– Mali preduzetnik, ukoliko želi da se informiše o svemu što mu je neophodno kako bi otvorio firmu, nema ni jedno mesto gde može da dobije sve savete o koracima koji ga čekaju na tom putu – kaže Ivan Radak iz NALED-a za “Blic”.
Ovo su neki od glavni problema koji koče preduzetništvo u Srbiji.
1. Banke nemaju sluha za “startap kredite”
Prvi i osnovni problem je taj što mali preduzetnici ne mogu da nađu izvore finansiranje, jer su banke veoma nepoverljive kada su u pitanju startap krediti.
– Preduzetnik pred bankom prvo mora da poseduje neku istoriju poslovanja, da radi nekoliko godina da bi banka imala na osnovu čega da odobri kredit, jer ne žele da ulaze u rizične poslove. Osim toga, u Srbiji ne postoje višestruki izvori finansiranja – kaže Radak.
2. 30 odsto vremena gube na administraciju
Preduzetnici gube dragoceno vreme prilikom prikupljanja svih papira i dozvola za osnivanje firmi i na vođenje administracije svakodnevno gube i do 30 odsto vremena koje bi mogli da iskoriste na produkvtvniji način.
– U prikupljanju dokumentacije preduzetnici izgube do deset puta više novca i sredstava nego velike firme koje imaju posebna tela koja se samo time bave. U ovo spada i problem izgubljenog vremena, jer ako se preduzetnik sam bavi ovim stvarima on izgubi i do 30 odsto svog vremena – kaže Radak.
3. Poreska uprava kasni po godinu dana s rešenjima
– Poreska uprava kasni sa određivanjem poreza za one koji plaćaju paušalno, pa oni i po godinu dana od početka poslovanja ne znaju koliki će im biti troškovi. Rešenja im kasne po godinu i više dana – kaže naš sagovornik.
Miroslav Velimirović, predsednik UO Asocijacije malih i srednjih preduzeća potvrđuje da imaju “ogroman problem s Poreskom upravom”.
– Veoma veliki broj pritužbi imamo na to što poreska rešenja kasne po više od godinu dana dok obveznici svoje obaveze izvršavaju na vreme i bez rešenja. Onda se dogodi da kada im stigne rešenje iz Poreske, oni moraju da plate znatno veću sumu od one koju su računali i tako su već u startu u gubitku zbog nepostojanja početne procene – kaže Velimirović.
Ministarstvo finansija i dalje je bez rešenja. U Poreskoj upravi navode da je “u planu izmena Uredbe o paušalu” ali konkretan rok za ovu izmenu i dalje je nepoznat.
– U očekivanju izmena Uredbe o paušalu, Ministarstvo finansija i Poreska uprava ulažu zajedničke napore kako bi izašle u susret poreskim obveznicima – navodi se i odgovoru Ministarstva finansija.
4. Velika izdvajanja za poreze i doprinose
Ivan Radak u razgovoru za “Blic” upoređuje uslove poslovanja u Nemačkoj i u Srbiji navodeći velike razlike u troškovima privrednika za poreze i doprinose.
– U Nemačkoj su porezi i doprinosi između 12 i 42 posto dok su kod nas od 56 do 68 posto. Prema poslednjim podacima u Srbiji je oko 80 hiljada preduzeća u blokadi. Neverovatno je da je kod nas skoro 80 odsto firmi na budžetu dok ih ostatak firmi finansira, plaćajući visoke poreze. Takvo stanje je neodrživo – procenjuje Velimirović.
On smatra da Srbija nije poslednja po reformama u regionu, ali nije ni lider.
– Srbija nije najgora u regionu, ali nije ni najbolja. Hrvatska je na primer preuzela na sebe ulogu da popunjava poresku prijavu i sve se vrši elektronskim putem a na preduzetniku je da radi svoj posao preduzetništva. Makedonija je isto tako daleko odmakla kada su u pitanju regulisanje građevinskih dozvola. Srbija je tu iza njih – kaže Radak.
Razlog za spore reforme Radak vidi u nedostatku političke volje.
– Razlog zbog kojeg Srbija kaska za ostatkom Evrope i regiona je u donosiocima političkih odkluka. Ne postoji komunikacija između institucija. Mnogi naši registri i baze su i dalje na papiru umesto da budu u elektronskoj formi. Postoji opasnost da će uvođenjem elektronskog poslovanja biti otpušten veliki broj radnika a i mnoge institucije pripadaju različitim političkim i unutarpartijskim strukturama i niko ne bi želeo da izgubi uticaj – kaže on.
Sa njim se slaže i Velimirović.
– Ovo jeste Godina preduzetništva a stanje je neodrživo i ako se ovako nastavi Srbija će ostati bez svojih firmi, bez malih preduzetnika koji i jesu motor pokretač privrede. Nemamo skoro nikakvu komunikaciju sa donosiocima odluka a u političkoj volji je rešenje. Međutim, takva volja ne postoji – zaključuje on.
Izvor: blic.rs
Foto: yayimages.com
