“Sagorevanje” na poslu negativno utiče na čovekovo mentalno i fizičko zdravlje, pokazuju istraživanja. Ljudi iz svih sfera života pričaju o “sagorevanju” na poslu i njegovom uticaju na život. Oni koji koji su to prošli kažu da su se osećali pesimistično, da ni za šta nisu osećali entuzijazam, kao ni osećaj ličnog postignuća.
Ta se osećanja mogu pojaviti u radnom ili kućnom okruženju ili na oba životna polja.
Studija Američkog psihološkog udruženja iz 2007. godine otkrila je da 75% Amerikanaca pati od simptoma povezanih sa stresom, i fizičkih i psihičkih, u bilo kojem mesecu godine, piše WebMD.
Je li vam nešto od ovog poznato? Ako ste zabrinuti da možda imate ovaj problem, ovo je pet pokazatelja sagorevanja na poslu:
- Bol – Bol koji se ponavlja, poput glavobolje, bolova u stomaku, u mišićima.
- Ljutnja – Eksplozivni ste i lako vas neko naljuti.
- Ravnodušnost – Izgubili ste motivaciju i interes za svoj posao.
- Cinizam – Osećate se pesimistično i cinični ste prema svemu što se oko vas događa.
- Umor – Bez obzira koliko dobro spavali ili se odmarali i dalje se osećate umorno i pasivno.
Ako verujete da ste pregoreli, uvek možete zatražiti stručnu pomoć. Ako osećate prisutnost bilo kojeg od simptoma duže od dve nedelje i ako su simptomi narušili sposobnost normalnog funkcionisanja, treba se obratiti svom doktoru.
Uz to, treba razmisliti koliko sebi i sami možemo pomoći. Dobar početak je postavljanje pitanja poput: Koliko dobro brinem o sebi i svojim ličnim potrebama?
Ne treba biti prestrog prema sebi ako imate osećaj da se ne brinete previše o sebi. Većina ljudi bi trebalo da se mnogo više brine o svom fizičkom i mentalnom zdravlju. Ako neko ne zna odakle da počne, odgovor je: vežba, san, svesnost, druženje i ishrana. Istraživanja su pokazala da zdrave navike u tim područjima mogu pomoći fizički i mentalno.
Na pet navedenih ključnih polja svako može provesti sledeće vežbe kako bi se oporavio.
- Vežbanje – Dnevno je potrebno najmanje 30 minuta vežbanja, koja se može raditi u kraćim intervalima (3 puta po 10 minuta rastezanja, šetnje, jednostavnih vežbi…).
- San – Čovek treba postaviti ritam spavanja koji mu odgovara i svako veče, čak i vikendom.
- Svesnost – Svaki dan se treba osvestiti i barem 10 minuta dnevno posvetiti sebi i razmišljanju.
- Druženje – Svakodnevno se treba družiti s porodicom i prijateljima. To može biti telefonski poziv, kratki odlazak na kafu ili nešto treće, u zavisnosti od vremena i mogućnostima.
- Ishrana – Izbacite iz ishrane prerađenu i brzu hranu, te vodite dnevnik ishrane.
Cilj je istovremeno raditi na svih pet polja koja bitno utiču na čovekovo mentalno i fizičko zdravlje. Nije dobro izabrati jedno ili više polja, a ostala zanemariti. Najbolje je malim koracima uvoditi novosti i polako menjati svoje životne navike.
Izvor: Kurir
Foto: Pixabay
